Trešnja

[Sloba31]

Imam i ja dve takve i komsija mi isto predlagao da isecemo sve grane kad sazreli pa da oberemo i prodamo a ona ce se podmladiti.
Meni zao, to mi uspomena na dedu i oca. Imam one aluminijumske trodelne merdevine sa 12 precaga, izvlace se na 8 metara. Sa njih mogu da uberem koliko mi treba pa i za poklon. Ko god dodje nesme da se penje cak ni na merdevine pa onda ja idem gore sa 70 godina jer mi zao da ne jedu tako lepe tresnje. U pitanju je ruskavac. Jedno stablo je staro preko 60 godina a drugo oko 50. Oba su visoka preko 10, mozda i 15 metara.

 

[SreckoP]

Слобо и мене за те трешње везују лепе успомене, разумем одлично о чему говорите. Сада када сам прочитао вашу поруку сетио сам се како ми је деда када сам био дете рекао да је сорта тих трешања врускавац! Хвала вам много, ево сада знам бар нешто о тим старим трешњама, односно назив сорте.
Од тих дрва великих једна је бела трешња, али опет немам појма која сорта. А та је некако другачија, нема ракље за крошњу ниско него је порасла у висину, има баш дугачко дебло и малу крошњу, свега пар грана на висини.
Не знам који може бити век једне трешње. Још док је мој деда био жив једна прастара трешња (старија и од њега) почела да се ломи и трули, и да не би направила штету деда је прода дрвосечама. Стоји и данас пањ, не види се јасно да се преброје годови, али мислим да је пречник тог пања можда већи од једног метра.

 

[Sloba31]

Imam i belu tresnju ali je stara tek 10 godina. Droganova zuta se zove, poreklom iz Nemacke. Vidim da rasadnici nude i domacu belu ali nisam siguran da li je to neka druga sorta.

 

[vuxsd]

Пролетос сам се овде на форуму распитивао како да елиминишемо бубе из вотњака, а да буде еколошки, и пало ми на памет да привлачимо птице, велим оне ће да их потамане.
Елем постављали смо хранилице за птице по воћу, и као рекао бих да сада долазе више тј. у већем броју.
Међутим, одемо моја млада и ја пре неки дан у трешње, као рачунамо да уберемо неку, није родило Бог зна шта али било би за јело — али на свакој воћки чучи по једна фамилија косова и дроздова и ко зна којих птица, и гости се нашим трешњама А неке птице извештиле па плод оглођу, остане само коштица на петељци. Испод дрвета гомиле полупоједених трешања и изломљених гранчица. Углавном поједемо ми ту по пар трешања и то је отприлике то што се тиче бербе за ову годину. Ако не претекне нека од ових познијих сорти, а то може да се деси једино ако нека птичја куга потамани ове пернате злотворе.

Нико никад није тврдио да ће бити лако... створити мини еколошку заједницу са предаторима и корисним инсектима а и да остане нама за јело... много је тешко.... и треба имати и позитивне околности око нашег поседа.... Зато понеки оду далеко у ''недођију'' па се тамо прилагоде околностима...
И код мене је слично... само што су ''моје'' птице у предности што имају још пар парцела трешања где могу да се ''забаве''. И код мене се дешава да је леп црвени крупни плод напола поједен... али шта је ту је... није ланац исхране скроз затврорен јер нема предатора за предаторе... Зато се не може у органској производњи радити слично као и у индустријској... мала стабла са гранчицама... него управо велика стабла да остане плодова и за птице и за нас....
Не очекујем од моје производње авионе и камионе... већ плод без хемије па нек буде и квргав, рошав, црвљив...

Наравно да не очекујем да ово разумеју они недобронамерни али ја и пишем о некој другој производњи... неплантажерској еколошкој без хемије и вештачког ђубрива... Та производња је мучна и фрустрирујућа али тако смо одлучили... Што због здраве хране што због других лимитирујућих фактора (механизација, новац за улагања, уверења?, време).

Опет и увек пишем да подржавам и раумем произвођаче који се на озбиљан начин баве производњом због зараде и желео бих и да имају одговарајућу зараду са изгледним вишегодишњим пласманом.


Droganova zuta - Drogans Gelbe Knorpelkirsche

 

[YT1RDI]

Моје питање гласи: има ли смисла то да радимо, односно да ли би трешње могле да се опораве и подмладе тако?

Кад будеш хтео да береш изабери најмлађу и скрати на 3 м. Таман ћеш те гране обрати на земљи. То што се подмалади прве године неће имати род. Наравно, дезинфекција фунгицидом. Друго, узми па и ти накалеми за твоје унуке, да и они помињу деду. Сад ти је на реду будни пуп па ако не успе у августу спавајући пуп а најбоље на пролеће на процеп на дивљу трешњу.
Што се птица тиче, кад их нахраниш треба и да их напојиш. Иначе, не знам које тачно бубе си мислио да поједу?

 

[zeder]

Imam i ja dve takve i komsija mi isto predlagao da isecemo sve grane kad sazreli pa da oberemo i prodamo a ona ce se podmladiti.
Meni zao, to mi uspomena na dedu i oca. Imam one aluminijumske trodelne merdevine sa 12 precaga, izvlace se na 8 metara. Sa njih mogu da uberem koliko mi treba pa i za poklon. Ko god dodje nesme da se penje cak ni na merdevine pa onda ja idem gore sa 70 godina jer mi zao da ne jedu tako lepe tresnje. U pitanju je ruskavac. Jedno stablo je staro preko 60 godina a drugo oko 50. Oba su visoka preko 10, mozda i 15 metara.

Slobo,poslusaj komsiju,u tvojim godinama se jednom pada,cuvaj prvo sebe.

 

[SreckoP]

@vuxsd
Хвала вам — и ми се држимо начела које сте поменули, нула хемија, са надом да нешто роди и на крају преостане бар за јело.
Обесхрабрује ме ова примедба апропо великих стабала, гледам по нашем имању велика стабла и отприлике могу само да их гледам. Ту неке бербе без стављања главе у торбу нема, а у бољим варијантама можда нешто може да уради мотка са оном корпицом/бераљком, или млатач. Ево рецимо сада смишљам како да скупимо крушку лубеничарку, имамо једну прастару и огромну, претпостављам старију од 100 година пошто је деда говорио да откако се сећа она је толика, на пању израсла као добра буква а у висину као јаблан, а сада родила добро, чини ми се да се по њој окитило преко тоне крушака — па ако је у међувремену ветар не омлати пре него плодови узру, онда да скупљамо за сок или ракију. Свеједно ће их ако дочекају сазревање на крају гравитација сложити по ледини. У суштини друго и не можемо да урадимо и за неке друге старе крушке, јабуке, или старе шљиве које и даље рађају на породичном имању, које су исто високе много. Но кад су трешње у питању онда ништа, све остане под облацима, а птице овршу и пре него што трешње сасвим сазру. Заиста је тешко пронаћи решење, и још теже прихватити да не постоји неко које је припремљено унапред. Но воће је слатко, кад роди и остане и за нас супер је, кад не роди шта да се ради, није сваки дан Божић.

@YT1RDI
Много хвала на савету за орезивање! Покушаћемо тако, ако успем да убедим и боље чланове домаћинства — поменух госпођи и дочека ме ДА СЕЧЕШ ТРЕШЊЕ??? канонада којој се нисам надао и ево сада туц муц износим сијасет рационалних аргумената, не одустајем.
Нисам размишљао да би птице требало напојити! Меа кулпа, сад контам како ниједно јело не иде без пића. Раније смо им сипали воду у судове по дворишту, али нисам се сетио да им примакнемо и по вотњацима. Мислио сам да једу разне поткорњаке, жилогризе, онда разне лисне ваши, бубе и гусенице које једу лист и тако даље, тога има практично на скоро сваком старијем дрвету код нас, једино млађи засади /на око/ изгледа немају таквих станара. И птице мислим поједу много буба, јер стално се занимају по вотњаку, и када има воћа и када нема ту су преко целе године.
Волео бих да умем да накалемим, и планирам да научим. Деда је лепо калемио и на процеп и на друге начине, а дивљих трешања у мом селу наоколо има свуда тако да је подлогу лако наћи. Било интересантно пролетос када су процветале трешње (дивље), колико се по селу бели у сваком забрану и свакој шуми. Село се иначе зове Трешњевица.

 

[Miloica]

Pitanje jedno oko orezivanja .
Trešnja je stubasta , rečeno mi je da visinu ograničim tako što sam procenim koliko visoko stablo može da izdrži najjaču oluju a da ove prve bočne grane rezem na 20-ak cm .
E sad su se pojavile i druge bočne grane ( iz ovih prvih ) pa da li i njih na kraju vegetacije isto na 20cm i tako svake god. u krug ?