Moderni vocnjak

Ne treba zamerati kupcu maline ili bilo cega drugog sto nudi nisku cenu jer je to normalno ponasanje kupca, vec je proizvodjac taj koji treba da obezbedi vecu cenu za svoj proizvod (podizanjem kvaliteta, smanjenjem medjusobne konkurencije udruzivanjem, povecanjem konkurencije medju kupcima pronalazenjem drugih kupaca i osvajanjem drugih trzista, povecanjem asortimana proizvoda, prilagodjavanjem proizvoda zahtevima trzista, osavremenjavanjem pakovanja i jos mnogim nacinima)
Ovako nas priozvodjac nabere maline u gajbe, ili pokupi sljive u sanduke i ljuti se sto mu Rusi malo placaju, a niko nema sto srbin imade a posebno niko nema takve sljive i maline, a i pravoslavni su pa bi trebali bi svojoj braci onako bratski da daju jos malo.
Kliknite za proširenje...
Potpuno se slažem.

Posle bezmalo 3000 postova na ovom forumu postajem nedorečen i zaboravljam ponešto što valja reći ali, može mi se oprostiti. :osmeh: Htedoh nešto da napišem oko izvoza na zapad. Sticajem okolnosti sam upoznat sa radom kompanije koju je pomenuo Djansla i mogu da potvrdim da je čovek sve istinito naveo. U pitanju je roba ekstra (premijum) kvaliteta i, kao takva, ima prođu na zahtevna tržišta poput američkog. Čujem da imaju u planu i preradu organskog voća i povrća i to, naravno, ne rade slučajno. Bogati likovi na zapadu su odavno shvatili da masovna proizvodnja hrane puni džepove ali nije dobra za njih same. Zar mislite da jedu ono što njihove kompanije proizvode za široke narodne mase (a sve pod firmom neškodljivo, pa posle nekoliko godina samo padneš i nema te) ?
To je još jedna činjenica (javna tajna) koja ide u prilog organskoj proizvodnji. Tu leži naša ulaznica za zapadno tržište jer prava prednost organskih poljoprivrednih proizvoda ne ogleda se toliko u samoj ceni već u mogućnosti da nam sva vrata budu otvorena. I ne samo na zapad, trenutno najviše kupuju ali vremena se menjaju, lova ide na istok. Mi, kao mali (po obradivim površinama) proizvođači moramo se okrenuti najrentabilnijem režimu proizvodnje po nas same jer šta je 100 tona voća u jednog voćara, p... dim, ali 100 tona organske kupine... ili pedesetak hiljada litara kupinovog vina sa oznakom HCCP i 100% organic...
Zbog svega ovoga treba da se okrenemo podizanju modernih voćnjaka (jer, da se ne lažemo, voćarstvo je najisplativija grana agrara i daleko najisplativiji segment bio proizvoda) koji će kombinovati najbolje od oba režima. Na ozbiljnim tržištima je sve deklarisano, od čsto konvencionalnih proizvoda, preko onih proizvedenih redukovanom zaštitom, do organskih i biodinamičkih pa svako može da bira i proizvođač i kupac a razmenom praktičnih saveta i kovencionalni voćar može da uštedi na hemiji i još zaradi kroz Low-Spray etiketu.

P.S. Pogledajte film Food Inc. Iz 2008., bila je negde i verzija sa prevodom ali sad ne mogu da je nađem, kome prevod ne treba, evo link (engleski): http://veevr.com/videos/46NHgnjGn
 
Mislim da je Djansla prevideo samo jednu cinjenicu u vezi pomenute firme... Ta ista firma otkupljuje sljivu, od proizvodjaca? Naravno da otkupljuje..Ali, po kojoj ceni? Da li mozda po vecoj ceni u odnosu na Ruskog kupca? Pa naravno da ne, naravno da isto placaju! Pa sto bi neko sa strane placao skuplje sljivu ili malinu, nego sto je kod nas otkup?
A , ako on zaradjuje visestruko, ti lepo udji na njihovo trziste , pa je sam prodaji...
 
Nije tako, Karalicu. Kao proizvodjac, ja ne treba da brinem o prodaji. Drzava (zato joj placamo masne poreze), privredna komora,ekonomski atasei,lir dzetovi,putni nalozi uz devizne dnevnice ekonomskih predstavnika u inostranstvu - i na kraju cena odokativna,odredjena na livadi,masne pare iz ruke u ruku. Ne. Nas treba da predstavlja,zastupa i bori se za nase interese onaj koji zivi od poreza koji mu placamo. Zato mi sadimo,prskamo,kopamo,beremo i imamo gotovu robu. Pitaj savetnike u ministarstvu ekonomije, sve sam mladac do mladca, sa sirokim kravatama i orahovim uljem u kosi-sve to zivi ne od cene koju plati stranac (sto bi trebalo) nego od tvoje i moje muke. Mislim da je mazohizma bilo previse. Hajde da se vratimo temama o orezivanju,prskanju,djubrenju,sortama, da ono sto najbolje znamo razmenimo i primenimo, a sljivu,jabuku,krusku,malinu-ako nece da nam plate onda cemo prodavati gvozdje (pardon-grozdje). Pozdrav.
 
Samo jedno pitanje, koja je bila otkupna cijena šljive u Srbiji prošle godine, kod Rusa, pijaca i industrija? Koje su to cijene bile, a koja bi to bila realna cijena?
 
Citaj,citaj,citaj (pored drugoga sto radis). Bata Bastovanovic iz Macve 07.08.2010. godine (objavljeno na naslovi.net) naglas kaze ono sto svi znamo: rusi nece stenlej,hoce sljivu sa peteljkom,a hladnjacari (vecina radi za njih) ceka da sljiva pocne da trune, kako bi ponudili neverovatno nisku cenu.
 
Ponavljam pitanje, jedno jedino...
Koja je otkupna cene bila koju su Rusi placali, a koja je otkupna cena bila firme iz Blaca?

Cekam odgovor na pitanje , bez dezavuisanja novim temama, o sljivama i peteljkama, o naslovima .net, o hladnjacarima....

Koja je cena bila koju su placali jedni, a koja je cena koju su placali drugi:haha:


ISTA !!!
 
Pa naravno,samo smo mi malo naivni.Podelil smo se na istočnjake i zapadnjake pa svako svoju teoriju befla!
Nisam siguran ko nam je veći dušman ali mislim da smo sami sebi najveći!
 
Kao proizvodjac, ja ne treba da brinem o prodaji.
Kliknite za proširenje...
Neko od nas bas debelo gresi.
Ja ne verujem da postoji bilo koji proizvodjac bilo kog proizvoda iz bilo koje oblasti koji se ne brine o plasmanu svog proizvoda. Ideja da drzava vodi racuna o prodaji je ideja planske privrede i sistema koji se urusio krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih. U trzisnoj ekonomiji gde je privatno vlasnistvo temelj drustva svaki proizvodjac veoma brine o tome kome, po kojoj ceni, pod kojim uslovima ce prodati svoj proizvod. Drzava nije tu da plasira proizvode vec je njen zadatak bitno razlicit od toga.

A cena sljive prosle godine se kretala od 10 dinara za rakiju (pakovanje u najlon vrece) i gradobitne, do 60, 70 dinara ili nesto preko toga ali male kolicine za konzum ranijih sorata cacanske rane i cacannske lepotice(placali Rusi), industrija (za susenje i "cepanje") je placala do 20 dinara i po toj ceni je prodata najveca kolicina sljive u Srbiji.
A i mene zanimna koliko je placana "organska" sljiva.
 
Bilo kako bilo, da ne bi Rusa, kome bi prodali jabuke u mom kraju... Bog im dao zdravlja, i nadamo se da ce i ove godine doci da otkupe i ovogodisnji rod...Da ne bese njih, propede sav rod u mom kraju.. Ovako , ceo Sopot je mogao da ide u berbu jabuka, ali ne za 200 dinara kao sto rece neki nas clan( sto uzgred receno nema blage veze sa istinom) Nego za 1400 dinara , bez hrane, ali sa prevozom iz centra Sopota do kombinata. Naravno , i nazad po zavrsenom poslu. Isplata je bila svakodnevna. Posla je bilo toliko, da je sav rod isao direktno sa plantaze u hladnjace , i pravac Rusija. A , covek do kombinata, sa zasadom jabuke na 20 hektara, hteo je jabuku da plasira na domacem trzistu, na kvantasu.. Iz pocetka dolazise nakupci, ali kad oni stadose da dolaze, prestade da angazuje i berace, pa posle kad htedose nakupci ponovo da otkupljuju, nemase koga da angazuje za berbu, pa poce da mu jabuka otpada i truli.. Propao je skroz . Ovde truli, a tamo hladnjace utovaraju li utovaraju , guva , cika, narod veseo, a tamo kao da je kolera. A da... I tamo samo cuvar,sam sa sobom i koka-kolom i najkama na sebi, a preko puta zena buljuk, omladine i naravno vozaci hladnjaca sa neizbeznom vodkom i medjusobnim nazdravljanjem sa beracima... A na nogama beraca cizme , nisu najke... I, kad utihne dan, odlaze kuci svojim porodicama sa paricama, veseli, cili i razdragani...I sve to zahvaljujuci kupcu (Rusu..)I , zato... Da ce Bog , neka rodi, pa da dodju nasa Braca, neka otkupljuju opet, neka nam otkupe rod , da nam ne truli po plantazama.
 
Vocar je napisao(la):
Samo jedno pitanje, koja je bila otkupna cijena šljive u Srbiji prošle godine, kod Rusa, pijaca i industrija? Koje su to cijene bile, a koja bi to bila realna cijena?
Kliknite za proširenje...

U Ritopeku su Rusi prošle godine plaćali:
- trešnja burlat i šarena krupna (kao i ostale krupne) 200-250din zavisno od sorta, poslednjeg dana je bilo 170 din kilo
- kajsije su više otkupljivali privatni kombiji, davali su 85 dinara kad se pojavila i za stare i za nove sorte (Kečkeljeva ruža), poslednjih dana domaća je bila 25, Kečkeljeva 65 do 80 krupne kod Rusa
- šljiva je bila oko 30, 35 dinara
- breskva slagaću vas mislim da je bila 10 kinti jeftinija od kajsije
- jabuka se ne sećam
 
U Srpskoj, cijena šljive za industriju u 2010. godini je bila 45 konvertibilnih pfeninga (sa podsticajem po kg, Ministarstva poljoprivrede za registrovana poljoprivredna gazdinstva). Ovdje moram da napomenem da je industrija dostavljala svoje gajbe do kuća proizvođača (plastične za 15kg) i takođe odvozila u svom trošku kao i svake godine. Kad se uzme cijena drvenih gajbi (za 10-12kg) od 60 pfeninga + prevoz + dnevnice berača + opet prevoz do pijace i nakupaca i cijena od 50-60pf, na kraju se svede na isto kao i za industriju, čak i manje isplativa, s tim da je u prvoj varijanti mnogo lakša i jednostavnija berba (odjednom).

Ja ne bih Ruse koji Vam dolaze pred Vaš prag da kupe Vašu robu mnogo kritikovao. Znam da ovdje mnogi proizvođači jabuka samo sanjaju o tako nečemu. Svjetsko tržište je ogromno a proizvođača je mnogo tamo. Samo se udružite i gurajte. Izgubiti i iznevjeriti povjerenje kupca je najlakša stvar, a u većini slučajeva kupac bira proizvođača i uvijek je tako bilo. Mislim da trgovina ne poznaje bratstvo nego čiste račune. Toliko.
 
Moj rođak je skoro prodao Rusima jabuke za 750.000 dinara, naravno nekom je ovo malo, nekom je vrtoglava cifra, hoću samo da kažem da je prodao sve što je proizveo i novac dobio ODMAH po merenju, ko će danas da ti izvadi 7500 EUR odma na ruke za voće...
 
Zakaseneli odgovor Karalicu (izvinjavam se). Corba od cicka: Okrugli plodovi i stablo sa liscem, 1 kilogram na 10 litara vode,poklopiti,sacekati da izbije pena. Kada prestane da peni, procediti, razrediti (u zavisnosti od broja buba na vegetaciji, 1:10 ili gusce) i prskati vegetativni deo voca. Uz ovo se moze koristiti prihrana sacinjena od trecine koprive-trecine ljuski crnog luka-trecine ciste vode, po istoj recepturi, a voce se prihranjuje oko stabla. Pozdrav
 
U Moskvi, u istoimenom marketu, kilogram maline iz Srbije kosta 6,5 eura, a nama je placaju 1,4 eura, uvoze je prijatelju ako to moze da im napuni dzepove. Jedinu pravu stvar je izrekao future farming oko udruzivanja i zajednickog izvoza. Ali, koliko vidim, pojedinci ovde na forumu misle da je ispravno prodavati samo onima koji na (satro) vole, odnosno ne prodavati onima koji su nam (vekovni) dusmani. Nismo mi krivi sto je istok ekonomski zaostao (tu i sami spadamo) a zapad decenijama diktira cene,velicinu trzista i uslove poslovanja. Samo apelujem da gledamo sebe, to nije sebicno,vec iskreno i ljudski. Pitajte,uostalom,Olega Deripasku koji je postao milijarder (a i neki nasi) koristeci opstenarodne nevolje u snabdevanju energentima. U Moskvi, novinari koji se usude da napisu ovu istinu ginu kao muve na lepljivoj traci. Ja samo hocu da proizvedem,preradim i prodam sljivu, deca vole Najke,Kolu,laptopove, a nesto se bas ne loze na borsc,sibir i ovciju mast. Pozdrav svima na forumu.

Ovakvi kometari su po mom misljenju ...proizvoljni u marketima na zapadu kg maline je od 19-29 eu licno mislim da je u Moskvi i skuplja ... istrazicemo i to

Dok ovakvi komentari zasluzuju paznju .......


Da polemisemo ,a da se ne zamerimo.
Jos malo oko problema odnosa proizvodjaca maline i otkupljivaca,bar do branja dok ne pocne
Da je pameti bilo bi i resenja.
Problem odnosa proizvodjaca i preradjivaca je kod nas dosta slozen i komplikovan i to je generalni problem u poljoprivredi.Naglasavam kod nas,jer mi se cini da su to drugi uspesnije resili.Zato svako prenosenje tudjih iskustava ovde nije tako lako primeniti.
Poznata je cinjenica da je poljoprivreda kao grana ekonomije u dugom periodu vremena posluzila kao osnov za razvoj preradjivackog sektora i da se kroz jednosmerno prelivanje akumulacije taj sektor i razvijao.Cene su bile osnovni instrument za uspostavljanje takvog odnosa.
Po inerciji ,ti uspostavljeni i izgradjeni odnosi se i u nekim promenjenim okolnostima nastavljaju.Jer,i drzava i trzisni mehanizam staju na stranu jaceg,pa proizvodjaci uvek oberu zelen bostan.Nama je isto da li drzava kontrolise cene ili to cinili monopolisti.Ovde nema uslova za zdravu konkurenciju,jer se trziste maline monopolizuje sa strane otkupljivaca,koji svoje interese uspevaju da iskazu kao jedan jedinstven,dok to proizvodjaci ne mogu da ucine.
Vidim da neki od predloga idu za tim da proizvodjaci udruzeni prave hladnjace.Smatram ga pogresnim,a pokusacu da pojasnim.
Podela rada je u ekonomiji vec davno istaknuta kao sustina ekonomske racionalnosti i osnov za razvoj proizvodnje velikih razmera.Zato se izmedju ostalog i trgovina izdiferencirala kao posebna grana i neki su se samo poceli baviti prometnom sferom.U uslovima podele rada su troskovi po jedinici proizvoda najnizi.Ako bi sada proizvodjaci maline pravili hladnjace,proizvodjaci secerne repe secerane,proizvodjaci mleka mlekare ,proizvodjaci mesa klanice i sl.dosli bi u situaciju da bi vrlo brzo svi izgubili i ostali bi i bez proizvodnje i bez prometa.Ovo moramo svi shvatiti ili nas nece ni biti.
Proizvodjaci moraju da se bore da prosecan prinos maline sa 6tona po hektaru podignu na 15,zatim 20 a kasnije i 30 koliko vec imaju pojedini rekorderi u ariljskom kraju.Moraju se moliti i bogu da vreme koliko toliko ih posluzi.Otkupljivaci moraju ulagati u marketing i sve napore usmeriti prema svetskom trzistu i tu traziti prostor za poboljsanje svojih pozicija,a ne samo obaranjem cene prema proizvodjacima.Kada kazem usmeriti paznju prema svetskom trzistu imam u vidu cinjenicu da smo mi po kolicini i kvalitetu prepoznatljivi na tom trzistu i da smo u poziciji da imamo ulogu aktivnog pregovaraca.
To prakticno znaci da mi unutar imamo jedinstven interes i da je krajnje vreme da pravi proizvodjaci i pravi otkupljivaci to jednom shvate.Ako stalno budemo sekli granu na kojoj sedimo ne mozemo opstati.Trka za brzim bogacenjem i visokim profitima preko noci ce sve nas dovesti ,ako vec nije,do potpunog sloma.Ne mozemo zasnivati nas opstanak i ekonomski razvoj na medjusobnoj pljacki.
Ovde je vec neko pozvao i otkupljivace da se ukljuce na ovaj forum,pa se i ja pridruzujem tom pozivu.Da polemisemo ,a da se ne posvadjamo.
Kada bude pameti bice i resenja.
veoma poucan tekst koji sam kopirao iz druge teme. Treba ovo procitati!!
 
E da, fajt izmedju hladnjacara i proizvodjaca.
To je sasvim prirodna situacija da svako u lancu pokusava sto vise profita za sebe da ostvari, sa tim treba racunati i tu ne treba ocekivati ni razumevanje ni sazaljenje niti i minimalnu volju za ustupanjem makar malog dela profita na dobrovoljnoj osnivi od strane bilo koga. Trziste ne poznaje emocije jedini kriterijum kojim se vodi je kriterijum zarade i to sto vece, ona nema gornje limite.
To vazi za svakog ucesnika u lancu. Proizvodjacu, i u ovom slucaju istovremeno i prodavcu, ni jedna cena nije previsoka niti je hladnjacaru, u ovom slucaju kupcu, bilo koja cena preniska. Uvek ce placati najmanju cenu po,kojoj moze da kupi ono sto mu treba.

Na proizvodjacima je da nadju nacina kako da smanje manevarski prostor kupcu u kom ce on moci da obara cenu a to se postize uglavnom smanjenjem konkurencije medju proizvodjacima tj formiranjem neke vece asocijacije, udruzenja.

Ljutnje na hladnjacare, cak kletve po nekad, ma kako nekad izgledale razlozne nemaju nikakvog efekta, a odaju nerazumevanje principa na kome trziste funkcionise sto hladnjacarima samo povecava manevarski prostor.
Strajkovi koji su do nedavno bili moderni na nacin da se blokiraju putevi takodje odaju nerazumevanje osnovnog problema sto je takodje samo na stetu samih proizvodjaca.
Trziste je nemilosrdan mehanizam i njegovi principi se moraju postovati inace se sigurno gubi u toj utakmici.
 
ironman je sve rekao, nažalost ali tako je. Glavni razlog zbog kojeg sam zaboravio malinu, mada, možda joj se vratim kad budem imao ::novac:: za hladnjaču i otkup.:osmeh:
 
E, da, malina. Procitao sam skoro interesantan clanak o rakiji od maline, koja u proizovodnji i prodaji ima uzlazni trend, a cena joj je sjajna (preko 15 eur. po litru). Ako ima forumasa sa iskustvima oko ovoga, neka se jave. I jedna interesantna ideja: sa unutrasnje strane ograde vocnjaka moze se posaditi malina po sistemu cetiri sadnice na metar, a ograda iskoristiti kao naslon. Pozdrav
 
Ako su vitalne, ako nemaju problema sa porastom pusti. Ako im bude visak same ce odbaciti a lepo je imati rod rano, lep osecaj :)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh