Ostali priključci koji se koriste u voćarstvu

Ovako će da "odorava", tj da ne baca plasticu ka stablima u redu nego od njih, pored reda će ostajati brazda sa obe strane.
Na sredini reda se pravi slog.

Nije ni to loša varijanta koliko raoni plug uopšte može da da bude dobra mašina u voćnjaku.
 
Ja sam u mom voćnjaku "zabranio" plug, upravo zbog neravnina koje se posle jako teško ispravljaju i pipalica me jako puno muči, a i od kad sam zatravnio središnji deo plug i da hoću ne mogu da koristim. Umesto njega sam podrivače izbacio bočno, tj. napravio sam još jedno kačenje za traktor, pa sa njima malo prođem u jesen. ili kad je jaka sauša pa freza neće da ulazi u zemlju.
 
ZICAPROM je napisao(la):
Ovo će verovatno da funkcioniše, ali mi nije jasno zašto si plug odvuko u kontra stranu, tj. svi se trudimo da oruđe izbacimo udesno od traktora da dohvati ispod grana, a ovde je plug izbačen ulevo od traktora pa mi nije jasna namena, a možda samo nisam razumeo sliku.
Kliknite za proširenje...

Ovaj plug je napravljen da odorava od voćnjaka ka sredini i mora biti u ovom položaju. Ja nikada ne naoravam na red jer u tom slučaju ne mogu to nikako da vratim onda.
On ne ide duboko znači nekih 10-12 cm naštelujem zadnji plug i onda nema nikakvih neravnina jer to kultivator (podrivač) jednim prolazom poravna.
Kod mene je zemlja prepuna kamena i ne može freza da uđe, a sam podrivač definitivno nije rješenje, e sad u kombinaciji sa ovim plugom to je to.
Nije isto orati dvobraznim i ovim ovo i jeste plug za plitko oranje i on zaorava travu već na 10 cm i zbog toga je dobar.
U subotu sam orao i radi fenomenalno, još par ojačanja možda i poneka sitnica i to je to.
 
Da ja još jednom pitam pošto se ovde lepo vidi primena hidro motora, gde može da se kupi takav motor, mislim na nove.
 
Ima li neko iskustva sa malim vocarskim plugovima, ako ima neka napise, posto sam u nameri da nabavim jedan za sebe. Unapred hvala.
 
ZICAPROM je napisao(la):
Ja sam u mom voćnjaku "zabranio" plug, upravo zbog neravnina koje se posle jako teško ispravljaju i pipalica me jako puno muči, a i od kad sam zatravnio središnji deo plug i da hoću ne mogu da koristim. Umesto njega sam podrivače izbacio bočno, tj. napravio sam još jedno kačenje za traktor, pa sa njima malo prođem u jesen. ili kad je jaka sauša pa freza neće da ulazi u zemlju.
Kliknite za proširenje...

moze li slika tih podrivača
 
Ne postoji voćarski plug. Plugu nema mesta u voćarstvu, a i u povrtarstvu je već postala stvar polemike, to što naš narod navikao da obrće zemlju i roka u nju hemiju to veze s mozgom nema.
 
nema potrebe za plugom u prolece kada prodju prskanja prodjes podrivačima i to je to
 
Ne znam kako je kod vas, ali sa ovim se ne bi složio.
Ja koristim četverobrazni olug u voćnjaku i po meni je nezamjenjiv.
Prvo nije u svaku zemlju moguće utjerati frezu ili tanjiraču, gdje ima kamena može samo podrivač i plug.
Drugo možeš da ideš sa podrivačem koliko hoćeš ako nađubriš pa krene trava, bez pluga odnosno freze i tanjirače nema nikakve šanse (naravno da isključimo hemiju).
Samo kod nas ima jedan problem orati voćnjak nije isto kao orati njivu za pšenicu ili krompir.
To je plitko oranje cc do 15 cm, a voćnjak mora ostati ravan.

A pored toga:
Oranjem se najbolje uništavaju korovi, posebno ljetnim i kasnim jesenjim.
Oranjem se otvara zemljište u jese i u rano proljeće da vlaga lakše probije u dojnje slojeve zemljišta.
Oranjem se hranjive materije (koje dajemo u vidu đubriva ili samo zaoravanjem biljnih ostataka) unose u zemljište i postaju lakše dostupne za voćku.
Oranjem se provjetrava zemljište, što je takođe potrebno,
Oranjem se kidaju žile biljaka u gornjim slojevima i voćka se trjera da razvija korjen u dubljim zonama.

JA sam u subotu uzorao voćnjak i prezadovoljan sam kako je ispalo.
 
Oranje je nepotrebna mera u poljoprivredi.

Evo vam link do knjige koja o tome govori, doduše na engleskom je.. http://seedzen.files.wordpress.com/2012/03/plowmans-folly.pdf

Tu piše kako je već ceo vek zabluda da treba koristiti plug u poljoprivredi, da niko od naučnika, profesora, nema odgovor zašto je u stvari dobro orati, jedini razlog mu dođe zaoravanje veštačkog đubriva koje vremenom uništi zemlju i sve mikroorganizme pa ga treba dodavati sve više dok na kraju zemlja ne postane jalova kao što se desilo u nekim mestima u Indiji tipa Punjab, zemlja je gola, nema ni trave a odozgo se beli. Hemijska đubriva zatim hrane voćku a narušavaju naše zdravlje.

Najbolje je tiler i podrivač, zeleno đubrenje, malčiranje, kompost. To je filozofija kojoj ću ja sada gledati da težim. Nikog ništa ne ubeđujem, pročitajte, razmislite, sami donesite zaključke.
 
Nije mjesto za ovaj vid polemike ali da kažem,
Podrivanje se može izvoditi sa jakim i teškim traktorima ali podrivanje voćnjaka sa IMT 533-539 a kojih je preko 80% kod nas na balkanu nema šanse da zamjeni oranje.
Imam dva podrivača jedan Novi Bečej a drugi sam sam pravio od sjetvospremača i vjeruj mi nema šanse da ga vuče dublje od 10 cm kod mene mislim.
Ja sam inače ove godine išao sa stajnjakom pa sam orao i iz tog razloga, jer slažem se da vještačko đubrivo nije zdravo mada definitivno teško da se može bez hemije.
Napravljene su takve sorte koje jednostavno htjeli mi to ili ne zahtjevaju tretman hemiskim preparatima.
Mene iskreno više muči zaštita i koliko ona utiče na kvalitet ploda.
 
Ja u sljiviku freziram pojas sirine oko1.5m u pravcu redova a izmedju redova koristim tiler sa pacijim nogama.Unistava travu odlicno,zemljiste rastresa na dubini oko 15cm.Mislim da je to dovoljno.
 
Dovoljno je nego kako. Podrivanje i nije nešto preterano potrebna mera, zemlja sama puca za vreme suše i zime i blati za vreme padavina.

Slažem se da se u neku ruku bez hemije ne može što se tiče zaštite, što se tiče đubrenja može samo ima malo posla oko pravljenja komposta i slično a i nije neki posao, međutim kada bi se đubrilo kompostom, prehranjivao koren i list mikrobiološkim preparatima, koristile biljke koje pomažu u teranju štetočina i imaju fungicidna svojstva pa se posade u voćnjaku, korištenje hemije bi se ako ništa a ono smanjilo.

Korištenjem samo i sve više hemije za đubrenje i prskanje pa još i zaoravanje tj narušavanje zemljišta dovode u jedan začaran krug koji pogoduje samo prodavcima mehanizacije i hemije a nas polako truje i uništava nam zemlju.
 
Ja sam do sada koristio stajnjak svake treće godine a veštak naravno svake, e sad hoću da ubacim kokošije đubrivo ( kokošinjci), da u voćnjaku napravim bazen gde ću ga razbijati sa vodom i dovoditi u tečno stanje a onda cisternom za osoku zalivati voćnjak.Tog đubriva ima u mom kraju jako puno jer ima nekoliko farma sa kokoškama, jedino je bitno da je od nosilja jer onda nema trinu kroz njega pa ne kiseli zemlju. Takođe treba voditi računa jer je to jako đubrivo, ne stavljati ga direktno na stablo.
 
Veštačko đubrivo nije potrebno sem godinu dve ako je zemlja jako deficitna sa nekim elementom pa da se malo dovede u balans. Ja sam odlučio da veštačko izbacim skroz, koristiću stajnjak, kompost, humus, za šta već fiansije i vreme dozvole, kao i mikrobiološka đubriva.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh