Pečenje prasića, hrskava kora.

stavi ruku u visini praseta treba da izdrzis temperaturu 5-8 sek ako je manje od toga jaka vatra,ako mozes da izdrzis vise znaci slaba
 
cika_jova je napisao(la):
stavi ruku u visini praseta treba da izdrzis temperaturu 5-8 sek ako je manje od toga jaka vatra,ako mozes da izdrzis vise znaci slaba
Kliknite za proširenje...
Zavisi ko koliko debelu kožu ima na rukama . Šalim se malo ali obzirom da je dama u pitanju mislim da to vreme ipak treba malo skratiti. Ja ne dajem nikakve savete jer nikad nisam ja bio taj majstor koji peče već sam uvek bio onaj spoljni momak koji pomaže majstoru oko svega ali obzirom koliko sam do sada znao ovi saveti iz gornjih postova su sve to potvrdili i jos dodali dosta novih informacija koje zlata vrede. Sad to sve samo treba sprovesti u delo . Nego vi majstori koji ste davali savete šta koristite za loženje:drva ili ćumur? Na Goliji sam video da na jednoj gomili lože cepanice bukve da se upale,ražare i onda ih stave sa strane pod prase ispod butki i plećki kako ste pisali. Na sredini praseta nije bilo uopšte žara, u Bačkoj izlože par korpi šapurika,dobro sabiju taj žar i na tom žaru se ispeče prase. Na vašarima i pečenjarama taj posao radi ćumur u briketu pa zato pitam kako vi radite?
 
Ja samo drvo jer ga imamo besplato u velikim kolicinama, napolju nikad nisam video da neko pece prase na korenu (ostatku klipa kukuruza), sto sigurno da nije nemoguce...
Furunu zagrevamo korenom, cokom, ili kako vec, ima hiljadu naziva.
Po mom misljenju, covek ne treba samo da se plasi tog posla (pecenja praseta) tesko moze sta pogresiti.
Mora biti dosta zara kao sto su neki vec napisali ispod butova i plecki, kad pocne da se cedi a nije pregorelo nigde to je znak da posao ide u pravom smeru.
Ako bude lepo vreme, toplo i bez vetra prase od 20-25kg bi trebalo biti sasvim peceno za 3h vremena.


Послато са SM-G970F помоћу Тапатока
 
Nekad, dok je užitak bio čekati da kožica počne otpadati, pečenje je budilo neke druge receptore u mozgu.
Prvo dovuku veću kladu. Kažu gulu. Debelo čvornovato deblo drveta, bukve ili hrasta, koje nije za cjepanje. Uz njega nalože vatru. Udare dvije sove, račvasto drvo, za ražanj. Ispod obavezno ide svodak. Lim u koji kapa masnoća. Dali je malo crn od prijašnje upotrebe to nije ni bitno. Bitno je da je opran i čitav da se masnoća ne gubi. Na jednom kraju se iskopa rupa za neku posudu u koju se skuplja kapnica. U svodak obavezno ide samun na koji kaplje mast. Naravno isječen na kriške. Dal zbog slasti ili da se masnoća ne razliva obavezno je lizanje prstiju. Samo nesmije da se pretjera jer organizam naviknut na post nemože zadržati nagli, prekomjerni unos masnoće. Još ako se zalije hladnom vodom.
Ražanj je drveni i obavezno se okreće rukom. Kad počne, zbog sušenja i trenja na sovama da cvili i škripuće, par kapi kapnice spašava uši od iritirajućeg zvuka.
Uvijek dođe neko od komšija ili rođaka pa rastegnu priče i izmjenjuju se okrećući ražanj.
Stariji, za vjerske praznike, uglavnom poste ali nama djeci nisu branili da omrsimo buduće brkove.
Nakon pečenja klada se ugasi vodom jer trebaće i za drugi put.
Prijatno vam bilo koliko pečenje još više povratak u neko drugo doba.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh