Ракија од шљиве

Ako ne orskam fungicidima meni se pojavi rupicavost lista ,
tako da prskanje u precvetavanju i posle 30 dana sa fungicidima i insekticidima sa pravilo kog se drzim.
 
Kojicrsss je napisao(la):
Sve osim stenleja . Žile skrati ili neko ko zna kako . Kad posadis stabla na 90cm skrati i na mesto reza vosak .
Sadi pre nove godine.
U rupe ugoreli stajnjak i po 1g0g npk 6 12 24 i izmešaj sa zemljom i Sadi, posle sadnje ugazi zemlji ali ne preterano i zalij . Ako ima glodara mrežu oko stabla , može i fasadna. Proleće odradi bakar . Na sledeću jesen profi rezača da formira krošnju
Kliknite za proširenje...
Cekam da rupe odstoje nekih 15-20 dana prije sadnje, da li izbjegavati stenlej ako se uzme u obzir njegova otpornost na bolesti.
Da li zapoceti formiranje krosnje u proljece ili da cekam jesen?
 
Ti moraš prvo dobro znati od koga kupijes sadnice i kakvog su kvaliteta. Da li je stenlej , lepotica ili rodna nema neke razlike i sve ti je po volji . Posadis ih za mesec dana , i orezes ih 2024.krajem februara
Ko može da bira uvek savetujem da slabe i mlade biljke reze po mogućstvu posle mrazeva zbog stresa , a velika stabla čim stane vegetacija da ti isečeni delovi ne uzimaju hranu već je ostave biljci za zimu
 
Kojicrsss napisao si da voćki treba dati dovoljno hrane i vode. Ajde napiši i koje hrane i kada dati i koliko po biljci (ne da se razbacuje po celoj površini nego oko 1 biljke) i koliko i kada dati te vode? Ja sam pristalica da osim zimskog i proletnjeg prskanja bakrom treba uraditi i par prskanja u samom početku vegetacije pa sve do ploda veličine lešnika i onda prestati da bi se svi ti otrovi koliko toliko rastvorili i ako je moguće nestali. Pa koliko bude - bude voća po stablu. Jedino prskanje koje kasnije treba je (MOŽDA i ko hoće) je kada voće počinje da menja boju ploda pa da ne dodje do truleži istog dok sazreva. Mada ono zavisi i od vremena u tom periodu.
 
Ti ako ne pogodis u dan preko 80 posto prskanja uzalud ti je. Od svake bolesti se zna kad i sa cim se prska a naš narod prska "jer mu je rekao komšija" sa dozama po svom nahođenju i kad on misli da treba.

Kažeš prskas po plodu za trulež , ok , deluje 20 posto , ali glavno to je u cvetanju. Za osu npr , možeš kad hoćeš i imaćeš 5 posto efekta. Prska se u precvetavanju jer se tad polažu jaja , ako tad omasis, uzalud ti je sve . Zatim 20 dana posle toga.

Naš narod prska u punom cvetu , prvo , lošiji je efekat , drugo sve pčele se pobiju , ok , sad će mnogi reci j pčele , ja hoću rakiju. Nema pčela - nema oprašivanja i roda neće biti skoro nikako ili nikako.
Ne prskas rano ujutro jer je rosa i hladnoća . Ne prskas po suncu jer je slab efekat ili će biti fitotoksicno. Ne prskas popodne već naveče kad nema vetra , uv zračenja i opet ono najbitnije - pčela.

Što se tiče vode , od sadnje do berbe a i posle berbe ako je sušna godina . Premalo vode ne valja , mnogo vode bolesti i rak korena . Djubris po sadnji stajskim i ono nema zamenu i traje 5 narednih godina . Mada svake 2 godine je poželjno dodati stajnjak i uorati, nikako ga ostaviti da se suši na livadi.
Samo jedan dan stajnjaka koji je izložen suncu gubi 70 posto hranljivosti.
Jesen obično npk i stajnjak , pre otvaranja cvetova azot i to je obavezno za dobar voćnjak koji bi trebalo da traje 15 , 20 godina.
E sad postoje razne prihrane, dohrane , to možete po želji ako ste pre toga dali gore navedeno .

Ovo dajem primer za samo jedan tretman.

Za svaki tretman postoji posebna procedura i treba se edukovati , ne samo što nema efekta , već trujete i sebe i zemlju i podzemne vode , trošite novac i to je to. Sad će neko reći Ja otkad prskam nema bolesti sve super- zapravo preko 80 posto tretmana koji se odrade su beskorisni i bez njih takodje ne bi bilo nikakve bolesti . Posebno ako su velike vrućine s malo padavina , većinu gljivica , bakterija i virusa sterilise sunce ili ih isuši .
Ako pogledaš trulež kao bolest zahvata svo voće i povrće - i ako je sušna godina bolest se lako suzbije ili se ne pojavi , ako su oscilacije temperature sa mnogo vlage , ne postoji fungicid koji će sprečiti trulež bilo čega.
Većina flaša od 1l košta izmedju 20 000 i 40 000 dinara iole brendiranih fungicida i treba znati kako i kad se koriste jer je obično zarada u poljoprivredi samo ona od uštede novca na repromaterijalu.
 
Gore si još pitao kako djubriti da se ne baca po celoj površini - zapravo ako pričamo o šljivama to je obično po celoj površini , prve 2,3,4 godine ne po celoj al posle po celoj jel je pravilo da koliko je široka krošnja toliko su široke i žile.
Igra ti još ulogu uzgojni faktor i gustina sadnje jer npr došlo se do toga dali se 4 jabuke sade na 1metar poput maline , ali za naše uslove obično kao što sam gore naveo - jeste skupo djubre ali jbg to je poljoprivreda .
Još je pitanje da li kosis i koliku travu , da li freziras ili prskas od korova jer je i trava djubre, organska materija bez koje nema voća i povrća (kompost , stajnjak , humus , trava) su bitne stavke kao organska materija
 
a sta mislite o sadnji 3x3, svakako planiram angazovanje strucnih lica za formiranje krosnji?
i da li tokom sadnje koristiti uz stajnjak i NPK Djubrivi 8:16:24 (150-200gr po rupi)
 
Pa možeš 100ak,grama sa zemljom i stajskim da pomesas . Možeš da sediš kako poželiš , samo neka bude lepo orezano . Da li ćeš obrađivati traktorom i kojim ili frezom, suština je da imaš mesta za mehanizaciju , nije isto IMT 533 ili Džon Dir, primer dajem
 
Mirban dobar post . I prskanje zavisi da li su sljive za rakiju, za sopstvene potrebe ili za trziste.
Tim redom ako ide treba sve vise prskanja.
 
ben roj je napisao(la):
Mirban dobar post . I prskanje zavisi da li su sljive za rakiju, za sopstvene potrebe ili za trziste.
Tim redom ako ide treba sve vise prskanja.
Kliknite za proširenje...
Ti šljivu prskas da je zaštitis od bolesti da bi izbegao smanjenje prinosa i oštećenje stabla a ne zbog zdravstvene ispravnosti jer sudeći po ovom postu deluje da ako sadis sebi i svojim ukućanima nećeš da prskas a ako prodajes onda hoćeš .
Suština je da će to na kraju nečije dete jesti i razboleti se , a onda se obično karma vrati na tebe ( ne pišem tebi lično nego o svima nama).

Na našim pijacama je roba totalno kancerogena i nema kontrole ko kako prska a čak ni sami proizvodjaci o tome nemaju pojma jer su ne edukovani.

Zaštitari , inženjeri jedva da šta kapiraju i znaju a kamoli čovek s 3 razreda osnovne. Tu je država krivac a ne proizvodjač

Ulazio sam u mnoge kuće gde se ljudi kunu da ne prskaju ništa , eventualno malo nekim prahom , a pesticidi i etiol im stoji u visecoj kuhinji pored kafe i secera.
Ti ljudi ne žele nikome zlo već jednostavno nisu obrazovani a takvih je 90 posto
 
Za 0 prskanja mozes saditi samo odredjene sorte, nikako ubacivati neotpoorne jer ce one biti rasadnik bolesti
I druga stavka jeste primena mikrobioloskih djubriva, bez njih ne vredi ni kretat u proizvodnji.
Zemljisni mikroorganizmi koji su redukovani bas primenom bakarnih preparata na parcelama.
 
Sa dva prskanja skoro svaki voćnjak može da prodje , i to protiv ose , sve ostalo je kalkulacija... stajnjak je broj je po mom iskustvu , zatim kan i azot. Sve preko toga je bonus a ispod toga propast
 
Npk* i azot,
Proizvodjaci moraju da znaju da većina tj skoro svi fungicidi nisu lečenje bolesti koja se pojavila već preventiva i zato svako treba da bude nacisto sa sobom želi li preventivu ili ne.
Takodje i propisno prskano voce nema garanciju da neće da oboli .

Isto vam je i ovo kao i grad . Platite osiguranje , nema grada a vama otisle pare ili ne platite i padne grad i sve uništi , ili platite i padne grad a vama delimično pokriju štetu .
 
Sve ti to nacelno pises Kojicu i zatrpavas bez neceg novog.
Za sljivu u mom kraju najvaznije prskanje u precvetavanju i to zadnjih vise od 25 godina. Ako ne prskas sve zbog ose popada da neme ostane ni 5 posto roda. Tako je bilo dok nam strucnjaci nisu preorucili Sistemin.

Zadnijih 5 do 6 godina svake godine krajem maja napadnu vasi. I tad se mora prskati a poklapa se da se tada i protiv bolesti oprska .
Moje iskustvo je tako i hteo sam da kazem ko zeli da prodaje na trzistu leu i zdravu sljivu da se preporucije i prskanje na pocetku saranja.

Sva prica prskati sto manje , nije zdravo , moze se svesti da li i koliko ovo zadnje prskanje moze da steti zdravlju. I moze se pricati koliko god hoces i za svako voce ...
 
Ti možeš da prskas danas nešto i da nanese nekome više štete za 20 dana nego neko ko prska 3 dana pre berbe , svaki preparat ima karencu i vreme prskanja nema veze sa stetnoscu.


Kažeš lepa i zdrava šljiva - to su astronomske razlike - šljiva ili jabuka da bi bile lepe kao što kazes na tržištu iliti prva klasa se prskaju nemilice i tu se druže nigde u svetu ne gleda štetnost već kao što kazes lepota.

Jabuka se prska od 20 do 70 puta. Prošle godine za prvi Maj se radilo 21.prskanje. ako se nađe jedan crv u šleperu ceo kontinent se vraća .
Na osnovu ovoga proceni šta je zdravo ili lepo ili kako želiš ...
 
70% hranljivih materija za 24h na suncu i vetru izgubi rastureno stajsko djubre.
Jedini efekat ima ako se odmah zaore ili ufrezira. Manji efekat se postiže ako se nedaleko oko stabla napravi venac od djubreta u većoj količini pred jesenje kise koji će pod snegom i kišom nstapati korenov sistem.

Ja sam pre 30 dana očistio komšiji štalu od ovaca ,8 prikolica da bih uzeo sebi djubre , svako ko ima ovce zna da je to ravno stemanju betona bukvalno ,
I skoro sve sam to iz prikolice u kolica i ručno pravio vence jer je nepristupačno za traktor , taj daj je padala kišica i najavljena je bila kiša i rekoh da završim pred kisu i da polako natapa , posebno mi je bilo stalo do fosfora koji se ubedljivo najsporije kreće kroz zemlju. Od tog dana 30 dana ni kap kiše , djubre se i na tim mini gomilama osušilo do te mere da od toga nikakve koristi a muka uzalud , i sad čekam kiše i odradim npk po 300g.
 
Izgubi se azot koji isparava a za ostale mikro i makroelemente ne smeta nista jer da je tako onda taj stajnjak odakle si ga uzeo je trebao da ne postoji posto je bio izlozen suncu kao i sve ostalo na planeti Zemlji. Taj isti azot kako ti sAm pises, kasnije unosis KAN-om. U zavisnosti od vrste stajnjaka, kolicina azota koju ti unosis u zemlju rasturanjem stajnjaka je nevazna spram svih ostalih dobrobiti koje dobijas đubrenjem. Na azot iz stajnjaka nemas sta da se oslanjas jer je u jesen poprilicno nepotreban za svaku vocnu vrstu kod nas.
Kad vec citas, zastani pa razmisli o tome o cemu citas. Ne preleci samo brzinski
 
Kojicrsss je napisao(la):
70% hranljivih materija za 24h na suncu i vetru izgubi rastureno stajsko djubre.
Jedini efekat ima ako se odmah zaore ili ufrezira. Manji efekat se postiže ako se nedaleko oko stabla napravi venac od djubreta u većoj količini pred jesenje kise koji će pod snegom i kišom nstapati korenov sistem.

Ja sam pre 30 dana očistio komšiji štalu od ovaca ,8 prikolica da bih uzeo sebi djubre , svako ko ima ovce zna da je to ravno stemanju betona bukvalno ,
I skoro sve sam to iz prikolice u kolica i ručno pravio vence jer je nepristupačno za traktor , taj daj je padala kišica i najavljena je bila kiša i rekoh da završim pred kisu i da polako natapa , posebno mi je bilo stalo do fosfora koji se ubedljivo najsporije kreće kroz zemlju. Od tog dana 30 dana ni kap kiše , djubre se i na tim mini gomilama osušilo do te mere da od toga nikakve koristi a muka uzalud , i sad čekam kiše i odradim npk po 300g.
Kliknite za proširenje...
Svaka ti čast što si imao energije da čistiš to ovčije đubre, to je zaista mazohizam, ali po meni ne postoji bolje đubre za voćke, vrt i livadu..
Ja sam da bi sprečavao isušivanje to đubre pokrivao sa travom, slamom ili lišćem, pa ti predlažem da isto i sam uradiš..
 
Ne vredi to pokrivati bi sa čim dok se ne rigoluje.
Neško nije isto kada je djubre na Kamari od 20 tona ili komadić od 50 grama koji je izložen vremenskim prilikama . Čak i to djubre na kamarama iza stala gubi enormne količine svojstava i zato i sam znaš da se djubre na zapadu hermetički zatvara , ili u beton , cisterne i kaptaze.

Djubrenje livada se samo u zemljama trećeg sveta djubri tako što se istera na livadu svo djubre , pa se naprave kamarice koje stoje po mesec dana pa onda ide rasturac pa i posle njega prodje i po mesec dana i onda se to djubre uore , i jasno je šta je ostalo od tog djubreta - ništa.
Na zapadu da se prospe djubre po livadama i tako čeka , već isti dan ili sutradan bi došla inspekcija i napisala 5 000eura kaznu , nema niko pravo da ugrožava životnu sredinu ili širi neprijatan miris .
Kad se u Vojvodini krene ta famozna priprema za oranje , ceo Beograd smrdi na govna , posebno NBG.
Necemo cepidlaciti oko šljive šta je bolje ili gore jer je relativno prosta za uzgoj
Ne ubedjijem nikoga da treba ovako kako ja kazem već smatram da je to najbolje ponesen iskustvom , a isto tako ako neko želi da djubri šljivu pudingom od vanile ima pravo
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh