Rale 83
Prijatelj Foruma
Ajde zajednicka slika pa da razmatramo
Ogledna polja Instituta Tamiš u Pančevu
- Začetnik teme branko
- Datum pokretanja
talianu
Član
Upoznali smo se,samo si proleteo kad si stigo na brzinu i rekao Kiš,Kiš.... verovatno nisi ni čuo ko ti je rekao kako se zove.
KishRobert
Prijatelj Foruma
Moguce....
talianu
Član
Na žalost morao sam u 14 ha da idem po dete u vrtić u Alibunar ,pa nisam sačekao zadnji krug partija. No biće prilika još.
GANGA je bio najupečatljiviji
GANGA je bio najupečatljiviji
Pozdravni govor direktora Instituta Tamiš i nestrpljivi gosp. Nikola Škrbić sa penetrometrom.
Razgledanje polja suncokreta sa konzervacijskim načinom obrade zemlje.
Razgledanje polja sa ogledima pšenice.
Odlazak vesele ekipe pune znanja...
Razgledanje polja suncokreta sa konzervacijskim načinom obrade zemlje.
Razgledanje polja sa ogledima pšenice.
Odlazak vesele ekipe pune znanja...
KishRobert
Prijatelj Foruma
A gle malac sto izviruje odpozadi!
peto1
Moderator
A vidi tek ovog bez oranije.
A jel moze da se dobije neka konkretnija informacija od vas manekena ili ste se samo slikali tamo?! Dajte nam napisite nesto konkretno /ako se secate/, sta su vam ljudi ispricali i sta ste videli o tim nacinima obrade zemljista.
Cemu sluzi onaj plavi kanap?
Cemu sluzi onaj plavi kanap?
Kanap je "vrlo važan instrument" u merenju količine biljnih ostataka na površini zemlje.
Konkretno je bilo priče o tome kako se ponaša zemlja kada biljni ostaci ostaju na površini, umesto što se zaoravaju. Ispod njih se formira armija "razlagača", poput kišnih glista, koje istovremeno i doprinose plodnosti i rastresitosti setvenog sloja zemljišta.
Na slici ogleda suncokreta su jedno pored drugog tri različita polja: klasično oranje, strip till i obrada razrivačem. Trenutno najbolje po uzrastu izgleda suncokret u oranju, ali ovi drugi zaostaju u porastu (iako su faktički u istom stepenu razvoja, jer imaju jednak broj "spratova") jer se zemlja sporije zagreva zbog biljnih ostataka na površini. Orana zemlja se brže zagreva usled veće količine vazduha u njoj. Međutim, kasnije na oranju vlaga brže isparava i ako je leto suvo, može doći i do pregrevanja zemljišta, što je kod konzervacijske obrade moguće u mnogo manjoj meri, jer biljni ostaci na površini smanjuju zagrevanje i isparavanje vode iz zemlje. Takođe je Garalejić pomoću neke "bušilice" vadio uzorke zemlje, gde se već sad vidi razlika u količini vlage. Naime veća vlažnost zemljišta je na konzervacijskim načinima obrade. Takođe, bilo je priče i o tome da se kod prelaska na konzervacijske načine obrade menja i korovska flora, jer biljni ostaci delimično "guše" korove, zemlja se sporije zagreva i ima povećanu vlažnost pa kao takva ne odgovara nekim korovima, poput divljeg sirka...
Takođe je bila priča i tome šta je sve potrebno za prelaz na konzervacijske načine obrade. Neophodna je analiza zemljišta i što bolje poravnanje zemljišta.
Takođe je bilo priče i o potrebnoj mehanizaciji za prelazak na konzervacijsku obradu.
Na skupu su bili prisutni i poljoprivredni proizvođači iz Kovačice, koji već više godina primenjuju konzervacijsku obradu, te su preneli neka svoja iskustva.
Zanimljivo je bilo razgledanje ogleda pšenice, gde institut već 46 godina prati ponašanje pšenice pod različitim formulacijama đubriva (napr. potpuno bez đubrenja, samo sa azotom, kombinacija azot-fosfor, kalijum-fosfor, azot-fosfor-kalijum itd). Takođe, "drug" Garalejić nam je pokazivao i oglede nekih novih sorata pšenice i ječma, koji su već u komercijalnoj prodaji, ili će tek biti...
Većini posetioca (a posebno jednom dečku sa naočarima) je bilo najzanimljivije korištenje pentrometra, sprave kojom se meri tvrdoća zemljišta, tj sa njim je moguće odrediti položaj i debljinu plužnog đona u zemljištu.
Eto, to je onako najkraći pregled događaja.
Posebno treba istaknuti prisustvo nekolicine studenata poljoprivrede koji su prosto "upijali" sve informacije koje su domaćini iznosili.
Jedan od njih je čak i uslikao proces prihrane tečnim azotnim đubrivom.
Konkretno je bilo priče o tome kako se ponaša zemlja kada biljni ostaci ostaju na površini, umesto što se zaoravaju. Ispod njih se formira armija "razlagača", poput kišnih glista, koje istovremeno i doprinose plodnosti i rastresitosti setvenog sloja zemljišta.
Na slici ogleda suncokreta su jedno pored drugog tri različita polja: klasično oranje, strip till i obrada razrivačem. Trenutno najbolje po uzrastu izgleda suncokret u oranju, ali ovi drugi zaostaju u porastu (iako su faktički u istom stepenu razvoja, jer imaju jednak broj "spratova") jer se zemlja sporije zagreva zbog biljnih ostataka na površini. Orana zemlja se brže zagreva usled veće količine vazduha u njoj. Međutim, kasnije na oranju vlaga brže isparava i ako je leto suvo, može doći i do pregrevanja zemljišta, što je kod konzervacijske obrade moguće u mnogo manjoj meri, jer biljni ostaci na površini smanjuju zagrevanje i isparavanje vode iz zemlje. Takođe je Garalejić pomoću neke "bušilice" vadio uzorke zemlje, gde se već sad vidi razlika u količini vlage. Naime veća vlažnost zemljišta je na konzervacijskim načinima obrade. Takođe, bilo je priče i o tome da se kod prelaska na konzervacijske načine obrade menja i korovska flora, jer biljni ostaci delimično "guše" korove, zemlja se sporije zagreva i ima povećanu vlažnost pa kao takva ne odgovara nekim korovima, poput divljeg sirka...
Takođe je bila priča i tome šta je sve potrebno za prelaz na konzervacijske načine obrade. Neophodna je analiza zemljišta i što bolje poravnanje zemljišta.
Takođe je bilo priče i o potrebnoj mehanizaciji za prelazak na konzervacijsku obradu.
Na skupu su bili prisutni i poljoprivredni proizvođači iz Kovačice, koji već više godina primenjuju konzervacijsku obradu, te su preneli neka svoja iskustva.
Zanimljivo je bilo razgledanje ogleda pšenice, gde institut već 46 godina prati ponašanje pšenice pod različitim formulacijama đubriva (napr. potpuno bez đubrenja, samo sa azotom, kombinacija azot-fosfor, kalijum-fosfor, azot-fosfor-kalijum itd). Takođe, "drug" Garalejić nam je pokazivao i oglede nekih novih sorata pšenice i ječma, koji su već u komercijalnoj prodaji, ili će tek biti...
Većini posetioca (a posebno jednom dečku sa naočarima) je bilo najzanimljivije korištenje pentrometra, sprave kojom se meri tvrdoća zemljišta, tj sa njim je moguće odrediti položaj i debljinu plužnog đona u zemljištu.
Eto, to je onako najkraći pregled događaja.
Posebno treba istaknuti prisustvo nekolicine studenata poljoprivrede koji su prosto "upijali" sve informacije koje su domaćini iznosili.
Jedan od njih je čak i uslikao proces prihrane tečnim azotnim đubrivom.
Poslednja izmena:
Rale 83
Prijatelj Foruma
Zanimljivi uredjaj (pentometar) koji sam proucavao ..... Ma moze se to inprovizovati u kucnoj radinosti i iskoristiti na nasim njivama , lak za upotrebu i mnogo govori o zemljistu .
Plavi kanapic ima 50 cvorova na njemu , razlaci se pod uglom od 45 stepetni i broji se ispod kojeg cvora ima biljknih ostataka , dobijeni broj se mnozi sa 3 (neznam zasto) i dobije se procenat biljnih ostataka na povrsini.
Onaj sistem za prihranjivanjem tecnim azotoj je stvarno dno
Plavi kanapic ima 50 cvorova na njemu , razlaci se pod uglom od 45 stepetni i broji se ispod kojeg cvora ima biljknih ostataka , dobijeni broj se mnozi sa 3 (neznam zasto) i dobije se procenat biljnih ostataka na povrsini.
Onaj sistem za prihranjivanjem tecnim azotoj je stvarno dno
Srdjan Žorž
Član
Ovo je nesto savin novo i razlikuje se od redukovane obrade jer nema obrade samo specijalna sejalica.
Jebo pos'o bili i Robins i Diklofen a nisam ih licno upoznao,mada sam bio tamo sa njima u grupi...
Eh kad si gled'o samo kako uslikati primenu tečnih azotnih đubriva...
Jel moze malo pojasnjenja oko ovog kanapceta? Duzina i razmak izmedju cvorova? Ugao od 45' pretpostavljam da znaci da se postavi dijagonalno u parceli? Kazes da se ispod cvora broje biljni ostaci, sta se pod tim podrazumeva, komadic lista ili deo stabljike... Ima li slika tog prihranjivanja tecnim azotom?
