E pa onda se vrlo lako vracamo na pocetnu temu jer koliko vidim tu si domaci. Dajneka iskustva oko prerade, otkupa, plasmana viljamovke i ostalih sorti. Sta je sadmzanimljivo koje otkupljivace preporucujes i koje sorte su dobre u perspektivi naravno pitam za Srbiju?
Plasman kruske
- Začetnik teme bane30
- Datum pokretanja
Pa mi odlutasmo od teme, mada iskreno mislim da sva ona rasprava u prethodnim postovima ima veze i sa plasmanom jer samo kvalitetan proizvod koji je sto manje opterecen troskovima moze da nadje kupca. Elem, iskren da budem nisam radio neku detaljniju analizu za krusku kao artikal. Ali ima nekoliko stvari koje su interesantne. Pre svega imam utisak da kada je kruska u pitanju ovde se pre trguje onim sto imas u ponudi nego onim za sta postoji neki jasno definisan afinitet kupaca. Naravno, Vilijamovka je pojam kruske za vecinu Srba ali cini mi se da oni nisu ni imali prilike da stvore neku jasnu sliku o ovom vocu jer je ponuda relativno slaba, vec je to pre svega neko tradicionalno vidjenje ovog voca. Kruska je u Srbiji daleko ispod jabuke po kolicinama i po znacaju, sto nije slucaj u svetu u tolikoj meri. Samim tim prostora na trzistu ima jako puno pa je gotovo izvesno da bi svaka sorta mogla da ima dobar prolaz na trzistu, naravno pricamo o kvalitetnoj robi.
Elem, ono sto sam primetio je da se kada je u pitanju trgovina I klasom i za potrebe domacih vele i maloprodaja uglavnom se trguje Vilijamovkom, Abatom i Santa Marijom. Postoji i tzv. Domaca/Letnja, mada je tu u pitanju skup ranih sorti koje se prodaju zbirno zbog slabe ponude u periodu jun-avgust. Ako izuzmemo ovu poslednju "domacu", koja cesto postize visu prosecnu cenu u sezoni jer dolazi na samom pocetku kada su cene vise, ove ostale tri sorte u proseku imaju prilicno ujednacene cene tokom sezone. Desi se da u pojedinim godinama usled nekih poremecaja dodje do iskakanja odredjene sorte ali to nije pravilnost. Pa je tako pre par godina Abata postizala desetak dinara vecu prosecnu cenu u sezoni od Vilijamovke i Santa Marija ali se desavalo da to isto postize i Vilijamovka u drugim godinama. Ostale sorte se ili javljaju sporadicno ili se javljaju na manjim trzistima poput zelenih pijaca i raznih lokalnih radnji a redje u velikim trgovinskim lancima pre svega zbog male kolicine u ponudi. Treba imati u vidu da veliki lanci nisu skloni da uvode u prodaju artikal za koji ne mogu da obezbede kolicinu, kvalitet i kontinuitet u isporuci a narocito ako imaju adekvatan artikal iz iste grupe proizvoda.
Da ja krecem sa prozvodnjom kruske, prvo bih razmislio sta mi je cilj? Da li proizvodnja stonog voca ili sirovine za preradu. Zatim bih razmisljao koje bi mi bilo ciljno trziste jer bi od toga mogao da zavisi sortiment. Naravno vaza faktor u odabiru sorti imali bi konkretni uslovi za gajenje. Konkretno, ukoliko bih se bazirao na domace trziste, ja bih najverovatnije birao Vilijamovku i Abatu jer su ove dve sorte najcesce zastupljene na nasem trizistu i van sezone domace (ima i uvoznih kolicina gotovo tokom cele godine), pa su kupci u vecoj meri navikli na njih nego na neke druge sorte. Naravno, ovo bi podrazumevalo da bih tezio tome da imam i adekvatne uslove za cuvanje kako ne bih bio primoran da ih prodajem u kratkom roku po bilo kojoj ceni.
E sad, ako neko krece sa malom povrsinom i gadja neko manje trziste, onda ne mora da se drzi ovih najpoznatijih sorti vec moze i da eksprimentise sa sortimentom ali samo pod uslovom da ispostuje proizvodnju (vazi za svaku proizvodnju) jer dobra kruska uvek nadje kupca obzirom da je kao sto rekoh relativno mala ponuda u Srbiji.
Elem, ono sto sam primetio je da se kada je u pitanju trgovina I klasom i za potrebe domacih vele i maloprodaja uglavnom se trguje Vilijamovkom, Abatom i Santa Marijom. Postoji i tzv. Domaca/Letnja, mada je tu u pitanju skup ranih sorti koje se prodaju zbirno zbog slabe ponude u periodu jun-avgust. Ako izuzmemo ovu poslednju "domacu", koja cesto postize visu prosecnu cenu u sezoni jer dolazi na samom pocetku kada su cene vise, ove ostale tri sorte u proseku imaju prilicno ujednacene cene tokom sezone. Desi se da u pojedinim godinama usled nekih poremecaja dodje do iskakanja odredjene sorte ali to nije pravilnost. Pa je tako pre par godina Abata postizala desetak dinara vecu prosecnu cenu u sezoni od Vilijamovke i Santa Marija ali se desavalo da to isto postize i Vilijamovka u drugim godinama. Ostale sorte se ili javljaju sporadicno ili se javljaju na manjim trzistima poput zelenih pijaca i raznih lokalnih radnji a redje u velikim trgovinskim lancima pre svega zbog male kolicine u ponudi. Treba imati u vidu da veliki lanci nisu skloni da uvode u prodaju artikal za koji ne mogu da obezbede kolicinu, kvalitet i kontinuitet u isporuci a narocito ako imaju adekvatan artikal iz iste grupe proizvoda.
Da ja krecem sa prozvodnjom kruske, prvo bih razmislio sta mi je cilj? Da li proizvodnja stonog voca ili sirovine za preradu. Zatim bih razmisljao koje bi mi bilo ciljno trziste jer bi od toga mogao da zavisi sortiment. Naravno vaza faktor u odabiru sorti imali bi konkretni uslovi za gajenje. Konkretno, ukoliko bih se bazirao na domace trziste, ja bih najverovatnije birao Vilijamovku i Abatu jer su ove dve sorte najcesce zastupljene na nasem trizistu i van sezone domace (ima i uvoznih kolicina gotovo tokom cele godine), pa su kupci u vecoj meri navikli na njih nego na neke druge sorte. Naravno, ovo bi podrazumevalo da bih tezio tome da imam i adekvatne uslove za cuvanje kako ne bih bio primoran da ih prodajem u kratkom roku po bilo kojoj ceni.
E sad, ako neko krece sa malom povrsinom i gadja neko manje trziste, onda ne mora da se drzi ovih najpoznatijih sorti vec moze i da eksprimentise sa sortimentom ali samo pod uslovom da ispostuje proizvodnju (vazi za svaku proizvodnju) jer dobra kruska uvek nadje kupca obzirom da je kao sto rekoh relativno mala ponuda u Srbiji.
Poslednja izmena:
Prvo da kazem da ja nemam nista protiv kad se odluta sa teme jer i tako moze da se dodje do korisnih podataka. Moje prvobitno opredeljenje kruskom je bilo vezano za rakiju i za te potrebe imam 200 stabala gde sem vocki nisam maltene nista ulozio sem svog truda i rada. Taj isti trud i rad su naprasno postali uzivanje jer inace zivim u bg gde sam se i rodio i malo mi ga je preko glave.E sad dok ne stignu moje vocke kupovao sam vilju u sezoni i bogami lepe pare davao za istu iako je bila 2 i 3 klasa, da skratim.
Pre mesec dana podigao sam mali zasad na 55 ari od 1200 komada zeleci da se bavim time(naravno to je mala kolicina da bih batalio primarni posao) ali u perspektivi planiram da kupim jos zemlje pa da prosirim. Inace gledam stvari koliko god mogu da predvidim i da se spremim da me ne bi opalilo za vrat tako i da sam pokrenuo ovu temu da kazem tri godine ranije nego sto mi realno treba.
Takodje hocu da ti se zahvalim na deljenju iskustva jer mislim da svima koji proizvode to znaci, jer nije posao da radis godinama sve kako treba a onda ne mozes da unovcis.
Pre mesec dana podigao sam mali zasad na 55 ari od 1200 komada zeleci da se bavim time(naravno to je mala kolicina da bih batalio primarni posao) ali u perspektivi planiram da kupim jos zemlje pa da prosirim. Inace gledam stvari koliko god mogu da predvidim i da se spremim da me ne bi opalilo za vrat tako i da sam pokrenuo ovu temu da kazem tri godine ranije nego sto mi realno treba.
Takodje hocu da ti se zahvalim na deljenju iskustva jer mislim da svima koji proizvode to znaci, jer nije posao da radis godinama sve kako treba a onda ne mozes da unovcis.
Ja nisam rodjen u Beogradu, ali zivim u njemu vec 14 godina. Beograd sam po sebi, kao i svaki veliki grad pruza mnogo mogucnosti ali je nezgodno kada ne stizes ili nemas uslova da sve to iskusis. A meni je preko glave stalne trke i frke, pa bi mi prijalo da se povucem na neko imanje i da se bavim poljoprivredom (najverovatnije voce ili vinograd) i da mi ostaje vremena da se posvetim jos nekim stvarima za koje poslednjih godina nemam vremena. Tako da te razumem u potpunosti sto se toga tice.
Kada je u pitanju otkup kruske za rakiju, tu nemam nesto puno iskustva jer uglavnom radim poslove vezane za I klasu, cak u poslednje vreme nesto manje sa vocem a vise sa povrcem. Ali i visoke cene industrijske kruske su pokazatelj slabe ponude ovog voca. Ako si resio da se pozabavis proizvodnjom rakije, preporucujem ti da se ozbiljno posvetis tome jer generalno ima prostora i tu da se zaradi i to prilicno dobro ali ne ako ces da se time bavis ofrlje. Vrhunska rakija zahteva mnogo znanja, a i mnogo posvecenosti jer se savrsenostvno krije u detaljima koji se uce vremenom. Imao sam prilike da probam mnogo razlicitih rakija sa razlicitih prostora nase zemlje i veruj mi da sam se uglavnom duboko razocaravao kvalitetom. Cast izuzetcima naravno. Uglavnom ovde ljudi pokusavaju da iscede kolicinu kao da cede suvu drenovinu, a onda kvalitet cesto trpi jer se zanemaruju neke osnovne stvari u tehnologiji.
Ali da se vratimo na temu. Generalno kruska ima buducnost u Srbiji barem je to moje misljenje. Sto se tice izvoza, veliki su problem kolicine jer samostalno retko koji proizvodjac moze da nastupi napolju a ovde po pravilu svaki oblik udruzivanja pukne jer su nasi ljudi vecinom neprofesionalni i ne razumeju da time sto ces jednom da prevaris svog kupca nanosis stetu samo sebi i svojim partnerima. Kupac nece propasti zbog tih dvadesetak tona ali ce te ubuduce zaobilaziti u sirokom luku ili ce te uzimati u obzir samo kao krajnju opciju i time se smanjuje mogucnost plasmana a povecava kapacitet ostalih kupaca da te ucenjuju i obaraju cenu. Obzirom na tvoju zamisao ja bih ti preporucio da pokusas da I klasu resavas preko nekih lokalnih trzista. Imas cak i mogucnost da razmisljas o nekim alternativnim nacinima prodaje. Npr. da ponudis pojedincima i porodicama da dodju u vocnjak i sami uberu plodove koje zele i da ih zatim plate. Malo se izreklamiras, smanjis troskove rada oko berbe a istovremeno mozes da naplatis malo vise. Naravno ovakav nacin prodaje je nov na nasim prostorima pa bi zahtevao malo vise truda oko reklame, ali mi se cini da je ok za manje proizvodjace.
Slazem se u potpunosti. I mnogo puta sam video da se ljudi zalete u neko ulaganje u poljoprivredu a da ne promisle dobro. Ljudi naprosto moraju da prihvate onu kovanicu da ne treba prodavati ono sto mozes da proizvedes vec proizvoditi ono sto mozes da prodas.
Tu treba dodati, nasu tradicionalnu tvrdoglavost i uporno odbijanje da se prihvate neke nove stvari sto onda u perspektivi dovodi do manjeg prihoda ili cak propasti. Pazi, ako ceo svet proizvodi lupam 100 t/ha necega ne mozes ti da proizvedes 50 t/ha istog proizvoda i da onda trazis da ti neko plati vise zato sto su tvoji troskovi veci (govorim naravno o konvencionalnoj proizvodnji). U danasnje vreme globalizacije trzista proizvodjaci (narocito pojedinci) nemaju nikakav uticaj na trzisnu cenu proizvoda. Mogu da prodaju ili ne, ali ne mogu da odredjuju cenu. To je ono sto je takodje cest problem ovde, sto svako ko proizvede bilo sta (ukljucujuci i druge grane privrede) smatra da mu se mora platiti cena koju je on zamislio, bez obzira sta se u tom trenutku desava na trzistu.
Kada je u pitanju otkup kruske za rakiju, tu nemam nesto puno iskustva jer uglavnom radim poslove vezane za I klasu, cak u poslednje vreme nesto manje sa vocem a vise sa povrcem. Ali i visoke cene industrijske kruske su pokazatelj slabe ponude ovog voca. Ako si resio da se pozabavis proizvodnjom rakije, preporucujem ti da se ozbiljno posvetis tome jer generalno ima prostora i tu da se zaradi i to prilicno dobro ali ne ako ces da se time bavis ofrlje. Vrhunska rakija zahteva mnogo znanja, a i mnogo posvecenosti jer se savrsenostvno krije u detaljima koji se uce vremenom. Imao sam prilike da probam mnogo razlicitih rakija sa razlicitih prostora nase zemlje i veruj mi da sam se uglavnom duboko razocaravao kvalitetom. Cast izuzetcima naravno. Uglavnom ovde ljudi pokusavaju da iscede kolicinu kao da cede suvu drenovinu, a onda kvalitet cesto trpi jer se zanemaruju neke osnovne stvari u tehnologiji.
Ali da se vratimo na temu. Generalno kruska ima buducnost u Srbiji barem je to moje misljenje. Sto se tice izvoza, veliki su problem kolicine jer samostalno retko koji proizvodjac moze da nastupi napolju a ovde po pravilu svaki oblik udruzivanja pukne jer su nasi ljudi vecinom neprofesionalni i ne razumeju da time sto ces jednom da prevaris svog kupca nanosis stetu samo sebi i svojim partnerima. Kupac nece propasti zbog tih dvadesetak tona ali ce te ubuduce zaobilaziti u sirokom luku ili ce te uzimati u obzir samo kao krajnju opciju i time se smanjuje mogucnost plasmana a povecava kapacitet ostalih kupaca da te ucenjuju i obaraju cenu. Obzirom na tvoju zamisao ja bih ti preporucio da pokusas da I klasu resavas preko nekih lokalnih trzista. Imas cak i mogucnost da razmisljas o nekim alternativnim nacinima prodaje. Npr. da ponudis pojedincima i porodicama da dodju u vocnjak i sami uberu plodove koje zele i da ih zatim plate. Malo se izreklamiras, smanjis troskove rada oko berbe a istovremeno mozes da naplatis malo vise. Naravno ovakav nacin prodaje je nov na nasim prostorima pa bi zahtevao malo vise truda oko reklame, ali mi se cini da je ok za manje proizvodjace.
Slazem se u potpunosti. I mnogo puta sam video da se ljudi zalete u neko ulaganje u poljoprivredu a da ne promisle dobro. Ljudi naprosto moraju da prihvate onu kovanicu da ne treba prodavati ono sto mozes da proizvedes vec proizvoditi ono sto mozes da prodas.
Tu treba dodati, nasu tradicionalnu tvrdoglavost i uporno odbijanje da se prihvate neke nove stvari sto onda u perspektivi dovodi do manjeg prihoda ili cak propasti. Pazi, ako ceo svet proizvodi lupam 100 t/ha necega ne mozes ti da proizvedes 50 t/ha istog proizvoda i da onda trazis da ti neko plati vise zato sto su tvoji troskovi veci (govorim naravno o konvencionalnoj proizvodnji). U danasnje vreme globalizacije trzista proizvodjaci (narocito pojedinci) nemaju nikakav uticaj na trzisnu cenu proizvoda. Mogu da prodaju ili ne, ali ne mogu da odredjuju cenu. To je ono sto je takodje cest problem ovde, sto svako ko proizvede bilo sta (ukljucujuci i druge grane privrede) smatra da mu se mora platiti cena koju je on zamislio, bez obzira sta se u tom trenutku desava na trzistu.
@ Liskovac imam jedno pitanje koje bi moglo i drugima da bude interesantno a cenim da ti možda znaš odgovor na njega. Da li je rađeno neko uporedno ispitivanje kvaliteta ploda krušaka ali i drugog voća proizvedenog u intenzivnim zasadima sa velikim brojem biljaka po jedinici površine i onog proizvedenog u tradicionalnim zasadima sa uobičajenim brojem biljaka po Ha. Ovo sve pod uslovom da su u oba slučaja ispoštovani svi agrotehnički uslovi od prskanja, navodnjavanja, đubrenja itd. Pod kvalitetom ploda mislim pre svega na hranljive materije, aromatičnost, pa onda na izgled i ostalo što utiče na kvalitet ploda. 
U nekom obliku su se ovakva istrazivanja verovatno radila. Medjutim ja nisam naleteo ni na jedno koje bi bas na ovakav nacin obradilo temu povezanosti intenziteta proizvodnje i kvaliteta plodova. Mozda zato sto bi u pitanju bila suvise siroka oblast istrazivanja koja ukljucuje citav niz promenljivih koje mogu imati uticaja na krajnji rezultat. Uglavnom se ovakva istrazivanja baziraju na jednom ili par parametara ciji se uticaj ispituje. Mada, moguce da samo nisam naleteo na ovako nesto, jer postoji mnogo studija koje nisu dostupne na internetu pa samim tim ne bih da budem kategorican u tvrdnji da nije radjeno.
Sto se tice definicije kvaliteta, ti si se vise orijentisao na hemijski sastav, ali u osnovi hemijski sastav i izgled ploda idu ruku pod ruku i ne treba ih odvajati. Pre svega zato sto los hemijski sastav sa sobom moze da povuce i los izgled ploda i obrnuto. Takodje, los izgled ploda moze da ukazuje na to da plod nije pogodan za manipulaciju, plasman ili cuvanje. U osnovi sve zavisi od namene. Posto se ja uglavnom interesujem za stono voce, ne mogu da zanemarim mehanicke karakteristike plodova ili njihov izgled. Osim toga, vecina pravilnika o kvalitetu I klasu plodova definise pre svega na osnovu nekih fizickih svojstava (krupnoca, oblik...) uz dodatak stepena zrelosti. Hemijski sastav uglavnom u pravilnike unose oni koji se bave preradom pa im je potrebna sirovina odredjenog hemijskog sastava ali u tom slucaju vec ne pricamo o I klasi vec o industrijskoj robi koja sama po sebi, najcesce ima losije fizicke karakteristike.
Sto se tice definicije kvaliteta, ti si se vise orijentisao na hemijski sastav, ali u osnovi hemijski sastav i izgled ploda idu ruku pod ruku i ne treba ih odvajati. Pre svega zato sto los hemijski sastav sa sobom moze da povuce i los izgled ploda i obrnuto. Takodje, los izgled ploda moze da ukazuje na to da plod nije pogodan za manipulaciju, plasman ili cuvanje. U osnovi sve zavisi od namene. Posto se ja uglavnom interesujem za stono voce, ne mogu da zanemarim mehanicke karakteristike plodova ili njihov izgled. Osim toga, vecina pravilnika o kvalitetu I klasu plodova definise pre svega na osnovu nekih fizickih svojstava (krupnoca, oblik...) uz dodatak stepena zrelosti. Hemijski sastav uglavnom u pravilnike unose oni koji se bave preradom pa im je potrebna sirovina odredjenog hemijskog sastava ali u tom slucaju vec ne pricamo o I klasi vec o industrijskoj robi koja sama po sebi, najcesce ima losije fizicke karakteristike.
Hvala na sveobuhvatnom odgovoru. Baš kad si spomenuo industrijsku robu, ja sam prilikom prerade u rakiju došao do interesantnih rezultata pa sam hteo da ih neko potvrdi ili demantuje i za prvu klasu. Naime, primetio sam da se dobija više rakije boljeg kvaliteta od voća iz standardnih voćnjaka u odnosu na ono iz intenzivnih. Ovo prvenstveno pričam za jabuku ali pretpostavljam da je ista situacija i za krušku i ostalo voće. Ovo naravno ne mora da bude merodavno, pošto kao što si rekao previše je širok spektar faktora koji utiču na kvalitet ploda a ja ne mogu da znam kako je koji proizvođač tretirao svoje voće.
@predrag.l Pazi, osim ako nisi imao potpuni uvid u proces proizvodnje i bio u prilici da pratis ceo proizvodni ciklus u razlicitim vocnjacima tesko da si mogao da dobijes realnu sliku, jer je previse varijabli a pri tome moglo je doci do promena hemijskog sastava i nakon berbe i manipulacije, pre svega u pogledu oksidacije i smanjenja koncentracije odredjenih jedinjenja. Dovoljno je da voce stoji neko vreme u neadekvatnim uslovima pa da dodje do razlaganja secera i samim tim smanjenja randmana, sto nikako nema veze sa nacinom proizvodnje u vocnjaku. Za takve zakljucke je ipak potreban mnogo detaljniji uvid u svaki aspekt proizvodnje od pocetka do kraja. Zato se ja ne bih usudio da donosim takve zakljucke vezano za hemijski sastav ili kvalitet plodova.
@bane30 U pravu si za djubrenje, ali je to prilicno kompleksna tema pa nije ovde ni mesto ni prilika da sirimo bas toliko. Ali npr. kod jabuke je znacajan sadrzaj Ca u plodovima ali i odnos Ca i nekih drugih elemenata poput K i Mg...
@bane30 U pravu si za djubrenje, ali je to prilicno kompleksna tema pa nije ovde ni mesto ni prilika da sirimo bas toliko. Ali npr. kod jabuke je znacajan sadrzaj Ca u plodovima ali i odnos Ca i nekih drugih elemenata poput K i Mg...
geber
Član
Nadam se da neću biti suviše nametljiv.
Pored ostalih elemenata na koje obraćam pažnju kada je u pitanju specifično voće i njegov kvalitet jedan od najznakovitijih je količina rastvorljive suve materije. Što je veća vrijednost, pogotovo kod iste voćne sorte, u pravilu je i veći kvalitet u pitanju. Prije svega govorim o voću za preradu, sok, rakiju i sl. Refraktometar u ruke, je savjet za sve one koje to zanima.
Da ne ispadne kako nekome ganjam neku kontru, ovaj rad na linku se može analizirati kroz aspekt gustoće sadnje i količine rastvorljive suve materije kod ploda različitih sorti šljive.
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1820-5054/2011/1820-50541174023M.pdf
Za one koji ne posjećuju često ove stranice, klik na "pun tekst" i dobije se cijeli rad.
Pored ostalih elemenata na koje obraćam pažnju kada je u pitanju specifično voće i njegov kvalitet jedan od najznakovitijih je količina rastvorljive suve materije. Što je veća vrijednost, pogotovo kod iste voćne sorte, u pravilu je i veći kvalitet u pitanju. Prije svega govorim o voću za preradu, sok, rakiju i sl. Refraktometar u ruke, je savjet za sve one koje to zanima.
Da ne ispadne kako nekome ganjam neku kontru, ovaj rad na linku se može analizirati kroz aspekt gustoće sadnje i količine rastvorljive suve materije kod ploda različitih sorti šljive.
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1820-5054/2011/1820-50541174023M.pdf
Za one koji ne posjećuju često ove stranice, klik na "pun tekst" i dobije se cijeli rad.
Postovanje Geber, inace ja sam poucen tvojim ranijim tekstom na jednom drugom forumu i napisao da znam da djubrenje ima uticaj na kvalitet voca. Doduse da ne bude da te hvalim al otkad sam ispekao kajsiju pre par godina po tvojim upustvima(ali do detalja kako si napisao da treba) vise uopste ne sumnjam u tvoje pisanije, pozdrav!
Zanimljiv rad. Doduse oni se ovde bave uticajem gustine sadnje, ali ona predstavlja znacajnu odliku intenziteta proizvdonje. Koliko vidim, zakljucak je da bitnije razlike u periodu pocetne rodnosti nisu uocene.
"U periodu pocetne rodnosti kod ispitivanih sorti nisu ispoljene bitne razlike po tretmanima guste sadnje u
pogledu dimenzije i mase ploda i kostice, mase i duzine
peteljke, sadrzaja mezokarpa i sadrzaja suvih materija
u plodovima."
Po ovome ispada da, iako je ocigledno da izmedju pojedinih tretmana postoje cak i znacajnije razlike, ako pogledamo siru sliku nema pravilnosti iz koje bi mogli da zakljucimo da je jedno povezano sa drugim, jer bi u tom slucajo morao da postoji ocigledan trend u kretanjima pojedinih pokazatelja sto ovde nije slucaj. Ono sto me je bunilo jeste prinos u kg po stablu, medjutim ako bolje razmislim, na bujnijim stablima cesto dodje do formiranja krupnijih plodova (sto doduse ovde nije u potpunosti slucaj, jer nisu uvek plodovi bili najkrupniji u kontroli iako bi to mozda mogli da ocekujemo) ali i do formiranja manjeg broja plodova usled toga sto se dosta hraniva potrosi na sam porast biljke. Drugo je sto su primenjene pojedine agrotehnicke mere kod gusce sadnje koje bi mogle da uticu na prinos po stablu ali i krupnocu plodova (povijanje itd.). To su moji utisci na prvo citanje i bez preteranog udubljivanja. Svakako interesantno bi bilo naci podatke ima li razlike u toku eksploatacije kada vocnjak udje u pun rod.
@Geber Samo ti nastavi da budes nametljiv na ovaj nacin
meni ne smeta 
"U periodu pocetne rodnosti kod ispitivanih sorti nisu ispoljene bitne razlike po tretmanima guste sadnje u
pogledu dimenzije i mase ploda i kostice, mase i duzine
peteljke, sadrzaja mezokarpa i sadrzaja suvih materija
u plodovima."
Po ovome ispada da, iako je ocigledno da izmedju pojedinih tretmana postoje cak i znacajnije razlike, ako pogledamo siru sliku nema pravilnosti iz koje bi mogli da zakljucimo da je jedno povezano sa drugim, jer bi u tom slucajo morao da postoji ocigledan trend u kretanjima pojedinih pokazatelja sto ovde nije slucaj. Ono sto me je bunilo jeste prinos u kg po stablu, medjutim ako bolje razmislim, na bujnijim stablima cesto dodje do formiranja krupnijih plodova (sto doduse ovde nije u potpunosti slucaj, jer nisu uvek plodovi bili najkrupniji u kontroli iako bi to mozda mogli da ocekujemo) ali i do formiranja manjeg broja plodova usled toga sto se dosta hraniva potrosi na sam porast biljke. Drugo je sto su primenjene pojedine agrotehnicke mere kod gusce sadnje koje bi mogle da uticu na prinos po stablu ali i krupnocu plodova (povijanje itd.). To su moji utisci na prvo citanje i bez preteranog udubljivanja. Svakako interesantno bi bilo naci podatke ima li razlike u toku eksploatacije kada vocnjak udje u pun rod.
@Geber Samo ti nastavi da budes nametljiv na ovaj nacin
meni ne smeta
geber
Član
Veliki pozdrav i tebi. Drago mi je da me se sjećaš i prepoznaješ po insistiranju na elementima i postupku kojim se postiže kvalitet, a ne po nick-u koji je ovdje drugačiji.
Veoma zanimljivo istraživanje, mada mislim da bi bilo mnogo merodavnije po pitanju kvaliteta plodova da je rađeno u nekoj desetoj godini ovih voćnjaka. Jedino me buni što su svugde korišćene iste podloge. Sa šljivom nisam nikad imao dodira što se proizvodnje tiče, ali znam da jabuka i kruška idu na različite podloge kad idemo na gušću sadnju. Što se tiče rodnosti u prvim godinama, tj. ranog ulaženja u pun rod, kao i uticaja različitih tipova krune na rod ovo istraživanje je pun pogodak. Ovo sve kako Liskovac kaže na prvo čitanje. Jedna preporuka moderatorima, da kopiraju link ka ovom istraživanju i u temu o šljivi ako ga tamo nema, pošto budućim šljivarima ovo može biti od izuzetnog značaja.
Sto se tice podloga, verovatno su pokusali da vecinu parametara drze konstantnim radi lakse kontrole jer su se bavili uticajem samo jednom karakteristikom (gustinom sadnje) u ovom slucaju. To je ono sto sam rekao ranije, jako je tesko napraviti sveobuhvatnu analizu uticaja intenzivnosti proizvodnje jer, na primeru ovog istrazivanja, ona osim gustine sadnje podrazumeva i mnoge druge stvari (primenu mehanizacije, navodnjavanje, prihranu, zastitiu...) koje se u odredjenoj meri razlikuju jer to zahteva sam nacin proizvodnje. A samim tim jako je tesko, ukoliko se pojave znacajnije razlike, doneti zakljucak zbog cega se one javljaju. Svakako, interesantna studija.
Kako ne odmah sam te prepoznao, doduse priroda mi je takva da uvek pomalo sumnjam pa sam se konsultovao sa zajednickim drugarom sa foruma.Svako dobro ja cu i dalje gledati da ucim.
Doduse i ja bih malo mogao da savetujem o uzgoju kruske a o rakiji jos uvek samo ucim.
Pored rakije jaaako me interesuje prodaja za konzum jer iskreno receno ovde se rakija gleda kroz cenu a tu hemija definitvno odnosi pobedu(cast izuzecima) tako da sam otvorio temu koja je cini mi se imala bas dobar odziv. Narocito me je porazilo letosnje pisanje jednog clana gde mu je propalo par tona vilje jer nije imao kome da proda a za rakiju nije imao dovoljne kapacitete. Posadio sam vocnjak a i bez toga imam oko 200 stabala i znam koliko ima cimanja, kratkih rokova za prskanje da ne pricam o finansijama i kad sve to covek odradi da nezna sta ce sa tim to mi je porazavajuce...
@bane30 Ne bih da te uplasim, ali i konzum se sve vise gleda kroz cenu na ustrb kvaliteta. Primetno je da se sve manje robe (ukljucujuci i voce i pvorce) prodaje i samim tim mnogi trgovci pokusavaju da cede suvu drenovinu. Ukoliko imas mogucnost pokusaj da se okrenes nekim manjim lokalnim trzistima gde mozes da pokusas da se izboris kvalitetom ili neki slican nacin plasmana.
Sve što si rekao je na mestu. Ja bih još hteo da dodam da različite podloge idu na različito zemljište, pa bi upotrebom više podloga morali da nađu zemljište koje podjednako odgovara (ili ne odgovara) različitim podlogama, što je jako teško.
p.s. Inače, postavio sam pitanje o uticaju intenzivnosti proizvodnje na kvalitet ploda vođen kako nekim ličnim iskustvima koja ne moraju biti merodavna, tako i razmišljanjem na temu da li 60 t nečega proizvedenog na 1 ha zemlje može imati isti kvalitet kao 25 t proizvedeno na istom tom hektaru zemlje. Bez obzira na intenzivniju primenu đubriva i svih drugih agrotehničkih mera, nekako mi je logično da se posle određenog vremenskog perioda zemljište iscrpi i da to ne može više biti taj kvalitet. Ja mislim da smo svi bar jednom imali utisak da jedemo plastično voće i povrće koje smo kupili u nekom megamarketu.
Poslednja izmena:
Ma neces me uplasiti vocnjak sam vec podigao, hehe. Doduse imam planove desetak puta vece pa me interesuje svaki detalj, nece ni kriza biti vecna. Razgovarajuci sa ljudima koji se bave raznim granam poljoprivrede ova godina je bila za sve losa ali je sa druge strane spaila dosta toga, zato maltene i nemamo inflaciju itd da ne sirim temu.
Ispravi me ako gresim ali u uzgoju kruske govorim o kolicinama od 100-200 tona godisnje hladnjaca je jako bitan faktor? Cini mi se da je cena oko 2-3 puta veca nego u sezoni, e sad trenutno je najveci problem smanjeni obim trgovine ali to nije samo u poljoprivredi(cak je tu i najmanji pad) nego u svim segmemtima.
Ispravi me ako gresim ali u uzgoju kruske govorim o kolicinama od 100-200 tona godisnje hladnjaca je jako bitan faktor? Cini mi se da je cena oko 2-3 puta veca nego u sezoni, e sad trenutno je najveci problem smanjeni obim trgovine ali to nije samo u poljoprivredi(cak je tu i najmanji pad) nego u svim segmemtima.
Ma samo kazem 
Pazi, kriza nece biti vecna ali treba docekati njen kraj. Slozicu se da je ova godina bila teska, ali nazalost nije samo to u pitanju. Na stranu prica o inflaciji, jer bi nas to neminovno odvelo upricu o politici a to ne zelim. Cinjenica je da se u 2013 godini nastavio opadajuci trend u prometu sve robe, ukljucujuci i prehrambene artikle. Po zvanicnim podacima barata se sa padom prometa u maloprodaji od oko 20-30 % ukupno. Od cega je pad na prehrani nesto nizi, ali je zato pad na neprehrani mnogo veci. E sad, u 2013. se to itekako osetilo i na svezem vocu i povrcu i to ne kao posledica teske godine, jer generalno poslednjih nekoliko godina je bilo dosta tesko. 2012. godine smo imali smesno niske cene krastavca, paradajza i 30 % vise cene jabuke npr. pa je prodaja kako tako isla. Medjutim ovo sto se trenutno desava je direktna posledica pada kupovne moci ljudi u srbiji, sto ce se tek osetiti sa porastom PDV-a koji ce povuci neka nova poskupljenja. Mnoge male radnje vec sad jedva prezivljavaju, a promet se sve vise koncentrise na velike maloprodajne objekte gde ljudi sve vise kupuju na akcijama. Ako se ovo nastavi, a sve su prilike da hoce, mnostvo malih radnji ce biti prinudjeno da stavi katanac.
Sve ovo povlaci sa sobom tezi plasman sve robe, ukljucujuci i sveze voce i povrce. Samim tim, sve ce veci biti pritisak da cene idu dole a istovremeno ce se traziti kvalitet jer se kupci sve teze odlucuju da kupuju i sve su manje spremni da plate los kvalitet. Takodje, smanjena prodaja ce neminovno dovesti do toga da trgovci imaju vecu ponudu nego sto im je traznja pa ce to koristiti da dobiju sto bolji kvalitet proizvoda uz sto nizu cenu.
Resenje, kvalitet, profesionalan odnos prema kupcu, dobro planiranje prodaje i izbegavati kalkulisanje.
Sto se tice tvog pitanja za hladnjacu, u pravu si za cuvanje. Cak i za manje kolicine je dobro imati hladjeno skladiste. Samo imaj u vidu jednu stvar, iako je cena po pravilu visa krajem sezone treba biti oprezan po pitanju plasmana. Jer mozda u tom trenutku ni potraznja nece biti dovoljno velika da bi se neka veca kolicina mogla plasirati u kratkom roku. Najgore sto moze da se desi je da se previse kalkulise i da se na kraju dodje u problem sa prodajom. Tu dolazi, ono gore pomenuto planiranje. Sa ozbiljnijom kolicinom mora se praviti i ozbiljan plan prodaje kako se ne bi doslo u situaciju da na kraju vece kolicine robe zavrse u nizim klasama ili otpisu.
Ja sam uvek za to da se roba prodaje u kontinuitetu. Ukoliko se radi o manjim kolicinama koje se mogu relativno lako prodati, tu se moze kalkulisati i cekati prava cena. Medjutim ukoliko se ima vec kolicina, a za krusku je i npr. tih 100-200 t ozbiljna kolicina onda treba razmisljati o tome da se sa prodajom pocne ranije a da se pokusa sa dobijanjem sto vec prosecne cene za celokupnu kolicinu.
Npr. u tvojoj situaciji ja bih razmisljao o tome da se okrenem pijacama i trgovcima koji su spremni da mi dodju na noge i da plate robu odmah makar i kupovali manju kolicinu u svakoj kupovini, bitno je da se roba prodaje. Istovremeno, prodajom kod kuce eliminises pojedine troskove. Napravio bih dinamiku prodaje tako da razvucem ceo rod na sto duzi period (za ovo ti treba adekvatno skladiste) kako bih ostvario sto vecu prosecnu cenu. Mozda bih razmislio i o direktnoj prodaji, varijanta prijatelji poznanici i prijatelji prijatelja. A posto kazes da zivis u Beogradu, mozda bih cak razmisljao da radim dostavu do kuce, sto bi mnoge ljude mozda pridobilo da kupe vise nego sto bi kupili u radnji ili na pijaci. Npr. umesto 2 kg mozda bi kupili celu gajbu jer bi im bilo glupo da te cimaju da im donosis jednu kesu. S tim sto naravno sve troskove prodaje moras da ukalkulises u cenu sto mnogi ljudi ne rade, kako bi znao ispod koje cene si u minusu.
Ovo sad je samo moje glasno razmisljanje
, onako u hodu nabacujem ideje. Svakako ima dosta prostora za neki dalji razgovor.
Pazi, kriza nece biti vecna ali treba docekati njen kraj. Slozicu se da je ova godina bila teska, ali nazalost nije samo to u pitanju. Na stranu prica o inflaciji, jer bi nas to neminovno odvelo upricu o politici a to ne zelim. Cinjenica je da se u 2013 godini nastavio opadajuci trend u prometu sve robe, ukljucujuci i prehrambene artikle. Po zvanicnim podacima barata se sa padom prometa u maloprodaji od oko 20-30 % ukupno. Od cega je pad na prehrani nesto nizi, ali je zato pad na neprehrani mnogo veci. E sad, u 2013. se to itekako osetilo i na svezem vocu i povrcu i to ne kao posledica teske godine, jer generalno poslednjih nekoliko godina je bilo dosta tesko. 2012. godine smo imali smesno niske cene krastavca, paradajza i 30 % vise cene jabuke npr. pa je prodaja kako tako isla. Medjutim ovo sto se trenutno desava je direktna posledica pada kupovne moci ljudi u srbiji, sto ce se tek osetiti sa porastom PDV-a koji ce povuci neka nova poskupljenja. Mnoge male radnje vec sad jedva prezivljavaju, a promet se sve vise koncentrise na velike maloprodajne objekte gde ljudi sve vise kupuju na akcijama. Ako se ovo nastavi, a sve su prilike da hoce, mnostvo malih radnji ce biti prinudjeno da stavi katanac. Sve ovo povlaci sa sobom tezi plasman sve robe, ukljucujuci i sveze voce i povrce. Samim tim, sve ce veci biti pritisak da cene idu dole a istovremeno ce se traziti kvalitet jer se kupci sve teze odlucuju da kupuju i sve su manje spremni da plate los kvalitet. Takodje, smanjena prodaja ce neminovno dovesti do toga da trgovci imaju vecu ponudu nego sto im je traznja pa ce to koristiti da dobiju sto bolji kvalitet proizvoda uz sto nizu cenu.
Resenje, kvalitet, profesionalan odnos prema kupcu, dobro planiranje prodaje i izbegavati kalkulisanje.
Sto se tice tvog pitanja za hladnjacu, u pravu si za cuvanje. Cak i za manje kolicine je dobro imati hladjeno skladiste. Samo imaj u vidu jednu stvar, iako je cena po pravilu visa krajem sezone treba biti oprezan po pitanju plasmana. Jer mozda u tom trenutku ni potraznja nece biti dovoljno velika da bi se neka veca kolicina mogla plasirati u kratkom roku. Najgore sto moze da se desi je da se previse kalkulise i da se na kraju dodje u problem sa prodajom. Tu dolazi, ono gore pomenuto planiranje. Sa ozbiljnijom kolicinom mora se praviti i ozbiljan plan prodaje kako se ne bi doslo u situaciju da na kraju vece kolicine robe zavrse u nizim klasama ili otpisu.
Ja sam uvek za to da se roba prodaje u kontinuitetu. Ukoliko se radi o manjim kolicinama koje se mogu relativno lako prodati, tu se moze kalkulisati i cekati prava cena. Medjutim ukoliko se ima vec kolicina, a za krusku je i npr. tih 100-200 t ozbiljna kolicina onda treba razmisljati o tome da se sa prodajom pocne ranije a da se pokusa sa dobijanjem sto vec prosecne cene za celokupnu kolicinu.
Npr. u tvojoj situaciji ja bih razmisljao o tome da se okrenem pijacama i trgovcima koji su spremni da mi dodju na noge i da plate robu odmah makar i kupovali manju kolicinu u svakoj kupovini, bitno je da se roba prodaje. Istovremeno, prodajom kod kuce eliminises pojedine troskove. Napravio bih dinamiku prodaje tako da razvucem ceo rod na sto duzi period (za ovo ti treba adekvatno skladiste) kako bih ostvario sto vecu prosecnu cenu. Mozda bih razmislio i o direktnoj prodaji, varijanta prijatelji poznanici i prijatelji prijatelja. A posto kazes da zivis u Beogradu, mozda bih cak razmisljao da radim dostavu do kuce, sto bi mnoge ljude mozda pridobilo da kupe vise nego sto bi kupili u radnji ili na pijaci. Npr. umesto 2 kg mozda bi kupili celu gajbu jer bi im bilo glupo da te cimaju da im donosis jednu kesu. S tim sto naravno sve troskove prodaje moras da ukalkulises u cenu sto mnogi ljudi ne rade, kako bi znao ispod koje cene si u minusu.
Ovo sad je samo moje glasno razmisljanje
, onako u hodu nabacujem ideje. Svakako ima dosta prostora za neki dalji razgovor.
