nesto2
Član
Jesi li ti siguran da tvoj kum poseduje deflegmator na svojoj skalameriji?
Rakija od kajsije
- Začetnik teme bojan65
- Datum pokretanja
geber
Član
Zašto bi se bilo koji solidan klasični kazan nazivao skalamerijom, a ono što jeste skalamerija u smislu nepotrebnog, suvišnog i štetnog dodatka nazivalo deflegmatorom, i to sa uvažavanjem. Liči mi na "Carevo novo ruho".
Pogrešna formulacija i upravo suprotna od stvarnog stanja stvari, koja doduše može biti i slučajna.
Ovakav kazan sa slike se nikako ne može nazvati sklamerijom jer spada u sam vrh kvaliteta ne samo na lokalnom nivou. Jači su, i to ne mnogo, samo oni francuski kazani. Skalamerija je ono u sredini, između kazana i tabarke.
Bez obzira šta posjeduje kum, može i profesionalnu rektifikacionu kolonu vrijednosti par stotina hiljada eura, za koju je ovo što nazivaš deflegmatorom najobičnija igračka, koja je u naprednijoj verziji patentirana davne 1817 godine zbog jeftinije proizvodnje, ne rakije nego čistog alkohola iz krompira i žitarica, i nije se dugo zadržala u upotrebi osim s vremena na vrijeme kao carevo novo ruho, tamo gdje može proći, ovo što je dobro rekao grunt-ov djed govore i najeminentnija svjetska pa i lokalna imena iz svijeta jakih alkoholnih pića, i svi oni koji drže do sebe ili do istine i činjenica. Ne ostaje samo na govoru nego to realizuju svi oni koji „udaraju“ po kvalitetu. Pogledaj na čemu destilišu rakiju oni najveći čiji se prihodi mjere milijardama eura...na klasičnim kazanima bez deflegmatora i bilo kakvih i štetnih dodataka.
Sigurno to ne rade zato što nemaju novaca za rektifikacione kolone, deflegmatore i slične stvari ili možda zato što nisu svjesni činjenice da je prepek-dvostruka destialacija proces koji iziskuje veći trošak po litri rakije od bilo koje jednostruke destilacije.
Pogrešna formulacija i upravo suprotna od stvarnog stanja stvari, koja doduše može biti i slučajna.
Ovakav kazan sa slike se nikako ne može nazvati sklamerijom jer spada u sam vrh kvaliteta ne samo na lokalnom nivou. Jači su, i to ne mnogo, samo oni francuski kazani. Skalamerija je ono u sredini, između kazana i tabarke.
Bez obzira šta posjeduje kum, može i profesionalnu rektifikacionu kolonu vrijednosti par stotina hiljada eura, za koju je ovo što nazivaš deflegmatorom najobičnija igračka, koja je u naprednijoj verziji patentirana davne 1817 godine zbog jeftinije proizvodnje, ne rakije nego čistog alkohola iz krompira i žitarica, i nije se dugo zadržala u upotrebi osim s vremena na vrijeme kao carevo novo ruho, tamo gdje može proći, ovo što je dobro rekao grunt-ov djed govore i najeminentnija svjetska pa i lokalna imena iz svijeta jakih alkoholnih pića, i svi oni koji drže do sebe ili do istine i činjenica. Ne ostaje samo na govoru nego to realizuju svi oni koji „udaraju“ po kvalitetu. Pogledaj na čemu destilišu rakiju oni najveći čiji se prihodi mjere milijardama eura...na klasičnim kazanima bez deflegmatora i bilo kakvih i štetnih dodataka.
Sigurno to ne rade zato što nemaju novaca za rektifikacione kolone, deflegmatore i slične stvari ili možda zato što nisu svjesni činjenice da je prepek-dvostruka destialacija proces koji iziskuje veći trošak po litri rakije od bilo koje jednostruke destilacije.
Poslednja izmena:
nesto2
Član
Hahahah nervoza kulminira a ne bi trebalo. Nazvao sam skalamerijom više iz zezancije jer se za rakijsku kazan kaže luda skalamerija. 
Nisam mislio ništa loše,
čak mislim da rakija kao rakija ne bi ni mogla deflegmatorom da se dobije da ima ukus i aromu onako kao što je to kada izlazi iz klasičnog kazana (alambika).
Ne razumem se mnogo u te "skalamerije" ( hehe) ali sam igrom slučaja o nekoj drugoj destilaciji alkohola čitao pa sam usput i pročitao nešto o rakijskim varijantama destilacije i iznenadilo me je kada je neko spomenuo "kazan bez prepeka".
Koliko sam uspeo da zapamtim, neka pića ne mogu kroz deflegmator da poteku i da se dobije kvalitet onakav kako bi želeli ali zato ima i neke vrste pića koje se samo pomoću njega dobijaju. Alambik je više univerzalan i u većoj je upotrebi baš iz razloga što se uz pomoć njega dobija onakav proizvod i kvalitet kakvom stremimo.
Vama je to struka pa se više razumete a moje je bilo samo iznenađenje jer znam da možda 4-5 kazana u Srbiji poseduje deflegmator na sebi.
Nisam mislio ništa loše, čak mislim da rakija kao rakija ne bi ni mogla deflegmatorom da se dobije da ima ukus i aromu onako kao što je to kada izlazi iz klasičnog kazana (alambika).
Ne razumem se mnogo u te "skalamerije" ( hehe) ali sam igrom slučaja o nekoj drugoj destilaciji alkohola čitao pa sam usput i pročitao nešto o rakijskim varijantama destilacije i iznenadilo me je kada je neko spomenuo "kazan bez prepeka".
Koliko sam uspeo da zapamtim, neka pića ne mogu kroz deflegmator da poteku i da se dobije kvalitet onakav kako bi želeli ali zato ima i neke vrste pića koje se samo pomoću njega dobijaju. Alambik je više univerzalan i u većoj je upotrebi baš iz razloga što se uz pomoć njega dobija onakav proizvod i kvalitet kakvom stremimo.
Vama je to struka pa se više razumete a moje je bilo samo iznenađenje jer znam da možda 4-5 kazana u Srbiji poseduje deflegmator na sebi.
geber
Član
Ma nema nikakve nervoze, a pogotovo njene kulminacije.
Ako si osjetio neku energiju ili naboj, nije nervoza nego uvjerljivost riječi i slika, samih po sebi.Pogrešna formulacija i upravo suprotna od stvarnog stanja stvari, koja doduše može biti i slučajna.
E sad, da pitam i ja nešto Nisam bio u mogućnosti ranije, pa ću sutra peći rakiju.
Imam 2 bureta, u svakom po oko 130 kg kajsija bez koštica, kazan mi je od 100 litara, nije slovenački kako sam mislio već stari iz Sevojna, koji su slovenci kasnije kopirali.
Imaću znači za 3 kazana, plus posle prepek.
Zanima me u par reči suma sumarum kao i sam postupak, kazandžija pominje nešto "preko vode" da njemu curi rakija iz kazana, nisam baš najbolje razumeo, on hoće da radi šta mu ja napomenem, pa šta da mu kažem tačno?
Prvo ispečemo svu količinu bez odvajanja na jačinu 25 do 28 stepeni. Zatim radimo prepek na 68-70 s tim što se odvaja prvenac, srce i patoka. Kasnije kad odleži da razblažim.
Prvenac bacam, patoku.....bacam? Koliko je u litrama prvenac, kako tačno znam kad je krenula patoka?
Da li sam dobro razumeo? Ima li nečeg u samom procesu kuvanja o čemu bi trebao da vodim računa, tu ne mislim na čistoću kazana i ostale logične i prežvakane stvari već na to "preko vode" i slično?
Nisam bio u mogućnosti ranije, pa ću sutra peći rakiju.Imam 2 bureta, u svakom po oko 130 kg kajsija bez koštica, kazan mi je od 100 litara, nije slovenački kako sam mislio već stari iz Sevojna, koji su slovenci kasnije kopirali.
Imaću znači za 3 kazana, plus posle prepek.
Zanima me u par reči suma sumarum kao i sam postupak, kazandžija pominje nešto "preko vode" da njemu curi rakija iz kazana, nisam baš najbolje razumeo, on hoće da radi šta mu ja napomenem, pa šta da mu kažem tačno?
Prvo ispečemo svu količinu bez odvajanja na jačinu 25 do 28 stepeni. Zatim radimo prepek na 68-70 s tim što se odvaja prvenac, srce i patoka. Kasnije kad odleži da razblažim.
Prvenac bacam, patoku.....bacam? Koliko je u litrama prvenac, kako tačno znam kad je krenula patoka?
Da li sam dobro razumeo? Ima li nečeg u samom procesu kuvanja o čemu bi trebao da vodim računa, tu ne mislim na čistoću kazana i ostale logične i prežvakane stvari već na to "preko vode" i slično?
geber
Član
Oktopod, ovaj prijedlog preko vode naprosto zaboravi. U pitanju je totalno smiješan razlog i argumentacija za njega. Nešto u stilu da se tako odvaja metanol i dobra rakija od loše jer je kao u njoj nešto lakše i nešto teže, i ne znam ni ja šta sve ne još. Metanol u višim koncentracijama u konkretnoj situaciji nije u prvencu nego u patoci, a za razdvajanje u potpuno rastvorljivim smjesama se ne bi ni upotrebljavala destilacija kao postupak, nego bi ostavljali meku ili rakiju iz prepeka, ili je presipali preko vode, da se rasloji po principu teže lakše, pa odvojili „dobro od lošeg“, bez obzira što u destilatu maltene nema dobrog i lošeg, nego su u pitanju koncentracije i međusobne proporcije.
Odvajanje frakcija u destilaciji, ili kraće rećeno rezanje, je nešto za šta vidim da imaš usvojene dobre okvire u jačini rakije. Ono se u stvari radi organoleptički, mirisanjem i probavanjem, ali tako da iz ovih zadanih okvira ne izlaziš. Ja radim po principu vrhunskog kvaliteta, probavam i zadržavam u rakiji sve dok osjetim da je aromatična, odnosno dobra. Prekidam to raditi, ne kada osjetim nešto što je loše, nego onda kada to kvalitetno i aromatično gubi intenzitet i postaje bezizražajno ili ralativno neutralno. To ti je upravo na okvirnih 68 stepeni u prihvatnoj posudi. Da bi se to organoleptički radilo na luli kazana potrebno je i iskustvo. Može se steći u određenoj mjeri i na par kazana kvalitene rakije. Uhvati sada ovih 68, i to je to. Prvenac hvataj samo u prepeku od 0,6% do maksimalno 1% zapremine meke rakije stavljene u kazan, jer pretpostavljam da si imao dobru kajsiju i da ništa po lošem nije krenulo u fermentaciji. Prvenac u stvari isto organoleptički ide po mirisu, ali se treba naviknuti na njega. Probaj ovo nešto jednostavnije, iako i za to treba određeno iskustvo. Ako ništa, malo treniraj. Kada skineš ono što se mora skinuti čak i kod idealnog voća i u idealnim uslovima fermentacije, a to je 0,6%. Nakvasi vrh prsta onim destilatom što izlazi na lulu. Obriši ga na zadnjem dijelu jezika, bliže grlu, i sačekaj desetak sekundi. Dok osjetiš resko, prodorno, gorko, peckavo ili paleće, u pitanju je prvenac.
Već sam nešto pisao za treniranje degustacije i prepoznavanje kvaliteta i načina rezanja frakcija na kazanu. Malo prilagođena situacija tvom kazanu.
Skineš rakiju na 68 stepeni u prihvatnoj posudi. Iz nje uzmeš uzorak rakije. Prije toga na jačini u prihvatnoj posudi od 70-71 stepen uzemeš malo za degustaciju. To ti je uzorak 1. Nakon toga u praznu posudu uhvatiš negdje oko 4-5 litara destilata. Za kazan od cca. 100 litara meke rakije, nepoznate ali ovako prikazane okvirne jačine stavljene meke rakije. Nakon toga u neku čašu posebno uhvatiš malo onog što izlazi na luli. Prvo uzmeš ono uhvaćeno na luli, pomirišeš i probaš, kako bi vidio šta je u stvari patoka i mogao prepoznati patočni miris i ukus, bez obzira što mnogi i ne pomišljaju da nešto tako nazivaju patokom. Jednu manju količinu iz te uhvaćene 4 litre u tačnoj zapreminskoj proporciji pomiješaš sa uhvaćenom pravom i tvojom rakijom. To ti je uzorak 2. Sve sam to uradio i dao prijatelju, koji nema baš nekog iskustva, da ocijeni. Stavio sam prvo dvije čašice jednu pored druge, uzorak 2 i uzorak rakija, i tražio da odbaci lošiju rakiju. Nije mu trebalo ni nekoliko sekundi da ovaj uzorak 2 odbaci kao neprihvatljiv, zbog lako uočljivog prisutnog patočnog mirisa i ukusa, i vidno oslabljene arome i tijela, punoće, rakije. Nakon toga je išla degustacija uzorka 1 i uzorka rakija. Tu mu je bilo malo teže, ali kada sam mu objasnio šta da gleda odmah je u drugoj degustaciji odbacio jedinicu. Bez obzira što u sebi nije sadržavala ništa loše bila je pomalo agresivna i peckava, pomalo stršeća, i pomalo tanka-nepuna, za razliku od rakije koja je bila izraženo aromatski bogata, raskošna, punog tijela i zaokružena, izbalansirana...Ovo sve radiš na originalnoj jačini svakog uzorka ali ga uzimajuči na vrh jezika u dovoljnoj mjeri da osjetiš arome ali u stvari u jako maloj količini kako ti jačina rakije ne bi neutralisala receptore na jeziku i u usnoj šupljini, jer će tu jačinu ublažiti pljuvačka iz usta. Jednostavnije je, a što i preporučujem, da je odmah za potrebe degustacije jednokratno svedeš matematičkim izračunom jačine rakije na pitku jačinu, i to sve na istu. Onda je možeš normalno probavati. Jedino moraš malo zanemariti zamućenje tako izazvano, i malo onaj zadnji efekat nakon što rakiju progutaš, i nakon što osjetiš arome ide nešto malo peckavo i pomalo metalno kao neka pozadinska mineralnost kod izuzetno dobrog bijelog vina. To je posljedica nepravilnog svođenja na pitku jačinu.
Za sam postupak destilacije ne znam više šta jesam a šta nisam pisao ovdje na forumu, pa pitaj nešto konkretno, ako te zanima. Brzina destilacije, temperatura na luli, voda u tabarci i sl..? Prvenac i patoku ne moraš baciti nego ih pomiješaj i ostavi dok ne nakupiš količinu za jedan kazan prepeka. Možeš i za godinu, dvije. Njihovim prepekom, na isti način uz malo jači prvenac, ćeš dobiti rakiju, doduše drugorazrednog, odnosno nižerazrednog kvaliteta. Nema u njoj ništa posebno loše ali nema ni blizu onog dobrog kao u pravoj rakiji. Više je neutralna pa time i podesna za raznorazne likere i sl.
Odvajanje frakcija u destilaciji, ili kraće rećeno rezanje, je nešto za šta vidim da imaš usvojene dobre okvire u jačini rakije.
Ono se u stvari radi organoleptički, mirisanjem i probavanjem, ali tako da iz ovih zadanih okvira ne izlaziš. Ja radim po principu vrhunskog kvaliteta, probavam i zadržavam u rakiji sve dok osjetim da je aromatična, odnosno dobra. Prekidam to raditi, ne kada osjetim nešto što je loše, nego onda kada to kvalitetno i aromatično gubi intenzitet i postaje bezizražajno ili ralativno neutralno. To ti je upravo na okvirnih 68 stepeni u prihvatnoj posudi. Da bi se to organoleptički radilo na luli kazana potrebno je i iskustvo. Može se steći u određenoj mjeri i na par kazana kvalitene rakije. Uhvati sada ovih 68, i to je to. Prvenac hvataj samo u prepeku od 0,6% do maksimalno 1% zapremine meke rakije stavljene u kazan, jer pretpostavljam da si imao dobru kajsiju i da ništa po lošem nije krenulo u fermentaciji. Prvenac u stvari isto organoleptički ide po mirisu, ali se treba naviknuti na njega. Probaj ovo nešto jednostavnije, iako i za to treba određeno iskustvo. Ako ništa, malo treniraj. Kada skineš ono što se mora skinuti čak i kod idealnog voća i u idealnim uslovima fermentacije, a to je 0,6%. Nakvasi vrh prsta onim destilatom što izlazi na lulu. Obriši ga na zadnjem dijelu jezika, bliže grlu, i sačekaj desetak sekundi. Dok osjetiš resko, prodorno, gorko, peckavo ili paleće, u pitanju je prvenac. Već sam nešto pisao za treniranje degustacije i prepoznavanje kvaliteta i načina rezanja frakcija na kazanu. Malo prilagođena situacija tvom kazanu.
Skineš rakiju na 68 stepeni u prihvatnoj posudi. Iz nje uzmeš uzorak rakije. Prije toga na jačini u prihvatnoj posudi od 70-71 stepen uzemeš malo za degustaciju. To ti je uzorak 1. Nakon toga u praznu posudu uhvatiš negdje oko 4-5 litara destilata. Za kazan od cca. 100 litara meke rakije, nepoznate ali ovako prikazane okvirne jačine stavljene meke rakije. Nakon toga u neku čašu posebno uhvatiš malo onog što izlazi na luli. Prvo uzmeš ono uhvaćeno na luli, pomirišeš i probaš, kako bi vidio šta je u stvari patoka i mogao prepoznati patočni miris i ukus, bez obzira što mnogi i ne pomišljaju da nešto tako nazivaju patokom. Jednu manju količinu iz te uhvaćene 4 litre u tačnoj zapreminskoj proporciji pomiješaš sa uhvaćenom pravom i tvojom rakijom. To ti je uzorak 2. Sve sam to uradio i dao prijatelju, koji nema baš nekog iskustva, da ocijeni. Stavio sam prvo dvije čašice jednu pored druge, uzorak 2 i uzorak rakija, i tražio da odbaci lošiju rakiju. Nije mu trebalo ni nekoliko sekundi da ovaj uzorak 2 odbaci kao neprihvatljiv, zbog lako uočljivog prisutnog patočnog mirisa i ukusa, i vidno oslabljene arome i tijela, punoće, rakije. Nakon toga je išla degustacija uzorka 1 i uzorka rakija. Tu mu je bilo malo teže, ali kada sam mu objasnio šta da gleda odmah je u drugoj degustaciji odbacio jedinicu. Bez obzira što u sebi nije sadržavala ništa loše bila je pomalo agresivna i peckava, pomalo stršeća, i pomalo tanka-nepuna, za razliku od rakije koja je bila izraženo aromatski bogata, raskošna, punog tijela i zaokružena, izbalansirana...Ovo sve radiš na originalnoj jačini svakog uzorka ali ga uzimajuči na vrh jezika u dovoljnoj mjeri da osjetiš arome ali u stvari u jako maloj količini kako ti jačina rakije ne bi neutralisala receptore na jeziku i u usnoj šupljini, jer će tu jačinu ublažiti pljuvačka iz usta. Jednostavnije je, a što i preporučujem, da je odmah za potrebe degustacije jednokratno svedeš matematičkim izračunom jačine rakije na pitku jačinu, i to sve na istu. Onda je možeš normalno probavati. Jedino moraš malo zanemariti zamućenje tako izazvano, i malo onaj zadnji efekat nakon što rakiju progutaš, i nakon što osjetiš arome ide nešto malo peckavo i pomalo metalno kao neka pozadinska mineralnost kod izuzetno dobrog bijelog vina. To je posljedica nepravilnog svođenja na pitku jačinu.
Za sam postupak destilacije ne znam više šta jesam a šta nisam pisao ovdje na forumu, pa pitaj nešto konkretno, ako te zanima. Brzina destilacije, temperatura na luli, voda u tabarci i sl..? Prvenac i patoku ne moraš baciti nego ih pomiješaj i ostavi dok ne nakupiš količinu za jedan kazan prepeka. Možeš i za godinu, dvije. Njihovim prepekom, na isti način uz malo jači prvenac, ćeš dobiti rakiju, doduše drugorazrednog, odnosno nižerazrednog kvaliteta. Nema u njoj ništa posebno loše ali nema ni blizu onog dobrog kao u pravoj rakiji. Više je neutralna pa time i podesna za raznorazne likere i sl.
Poslednja izmena:
OK, trebaće mi malo da svarim ovo sve, ali ukratko prvo pečem sve, bez odvajanja, dok koja jačina ne bude u posudi ili na luli?
Onda odvojim prvenac i pečem do 68% jel?
Koliko je to sve u gradima? Jel 1 grad 2.5 % alkohola?
Onda odvojim prvenac i pečem do 68% jel?
Koliko je to sve u gradima? Jel 1 grad 2.5 % alkohola?
geber
Član
Da izvini za opširnost, ali ne znam drugačije i moram ovako. Niti volim davati recepte niti oni postoje u ovakvim situacijama. Mnogo je promjenjivih veličina koje neke stvari koriguju do određene mjere. Ako ti je prostije onda za prvu godinu dok ne stekneš određeno iskustvo uradi tako kako si napisao. Skini kada u prihvatnoj posudi budeš imao 68, Prvenac na 1% ili litru rakije bez obzira koje je jačine, na 100 litara meke rakije koju stavljaš u kazan. Jedan grad je približno 2,5 stepeni a tačno 2,46, s tim da ne zaboraviš na korekciju temperature koja se i kod njih mora raditi.
Nema problema, volim ja opširnost ali se nisam na vreme i dovoljno pripremio, imao sam dosta drugih obaveza koje su odnele vreme, tako da hajde da odradim kvalitetnu amatersku varijantu, da ne kažem seljačku ako me razumeš 
Imam samo još 2 kratka pitanja...
U prvoj destilaciji ne odvajam prvenac i ostalo, samo prepečem do jačine od 5 gradi otprilike?
Pod "prihvatna posuda" se misli na merenje jačine u celokupnoj količini koja je do tog momenta istekla u posudu, ne na neku menzuru u koju prihvatim samo rakiju koja trenutno izlazi na lulu?
Imam samo još 2 kratka pitanja...
U prvoj destilaciji ne odvajam prvenac i ostalo, samo prepečem do jačine od 5 gradi otprilike?
Pod "prihvatna posuda" se misli na merenje jačine u celokupnoj količini koja je do tog momenta istekla u posudu, ne na neku menzuru u koju prihvatim samo rakiju koja trenutno izlazi na lulu?
geber
Član
Da prvenac se normalno hvata u neku posebnu posudu, menzuru, bokal i sl. Pojam prihvatne posude je korisno upotrebljavati jer onda možemo lako označavati na šta mislimo kada kažemo jačina rakije u destilaciji. Pored nje koja označava jačinu rakije u ukupno uhvaćenoj masi do tog trenutka, postoji i ona jačina koja se naziva hvatanje rakije na luli, na izlazu iz tabarke-kondenzatora isključivo u tom trenutku bez onog što je prije toga teklo. E to na luli je u mom pisanju upotrebljeno kao pojam kod kraja prve destilacije. Pet stepeni, a ne gradi, na luli uhvaćeno u neku menzuru u količini dovoljnoj za mjerenje. Tada se prekida destilacija, ili u trenutku kada je u prihvatnoj posudi od 25-28 stepeni. Treba mjeriti oboje, pa šta prije dođe. Sve zavisi od količine šećera u kajsiji ove godine, brzine destilacije, oblika kazana i sl. Uvijek pišem u stepenima jer sam tako navikao, tako mi je lakše, i jer sam zadnje gradi držao u rukama kada sam sa djedom pekao rakiju, još kao dijete.
Evo založismo vatru oko 7:30h pa sad polako kafica
Kazandžija mi kaže da ću izgubiti mnogo količine, šta mislite koliko se gubi na kvalitetu ako se ostavi po njegovom a to je:
- prva destilacija stajemo na 30 stepeni ili 12 gradi u prihvatnoj posudi (masi)
- druga destilacija stajemo na 24 grada ili 60 stepeni, kaže da je to OK a dobijem sigurno 5 litara više na moju količinu
p.s. krenuo je prvi mlaz, negde posle 45-50 minuta, sad piški lagano
p.s.2 na žalost, posle 2 litre nepune istekle uzesmo u menzuru da izmerimo (na luli) i jačina je poražavajućih 40 stepeni tj 16 gradi
Kazandžija mi kaže da ću izgubiti mnogo količine, šta mislite koliko se gubi na kvalitetu ako se ostavi po njegovom a to je:
- prva destilacija stajemo na 30 stepeni ili 12 gradi u prihvatnoj posudi (masi)
- druga destilacija stajemo na 24 grada ili 60 stepeni, kaže da je to OK a dobijem sigurno 5 litara više na moju količinu
p.s. krenuo je prvi mlaz, negde posle 45-50 minuta, sad piški lagano
p.s.2 na žalost, posle 2 litre nepune istekle uzesmo u menzuru da izmerimo (na luli) i jačina je poražavajućih 40 stepeni tj 16 gradi
Poslednja izmena:
jakovljevic79
Član
Prva destilacija izmedju 25-28 ili na luli kada bude 5 stepeni.
Druga destilacija, ako ides do 60 stepeni imaces veci udeo patoke sto utice kvalitet krajnjeg proizvoda.Nemoj ici ispod 68 ako zelis odlican kvalitet.
Srecno !
Druga destilacija, ako ides do 60 stepeni imaces veci udeo patoke sto utice kvalitet krajnjeg proizvoda.Nemoj ici ispod 68 ako zelis odlican kvalitet.
Srecno !
geber
Član
Kvalitet je nešto sa ćim se ne kalkuliše, ako ga ganjaš. Ako si htio kalkulisati onda si to mogao raditi i drugačije.
Postavlja se jednostavno pitanje, zašto na 30 kada se tako gubi i na aromi i na količini. Da bi kazandžiji bilo brže?
Generalno se postavlja pitanje zašto bi se sve to radilo odmah na kazanu i ostajalo bez mogućnosti da se kasnije išta popravi, kada možeš uhvatiti u jednu posudu ono što si planirao, pa u drugu ostatak da bi rakija bila 60. Kada probaš i ono prvo i ono drugo nikada ti nije kasno da ih spojiš u jednu rakiju koja ima 60 stepeni.
...ili se pusti ona od Balaševića; Uzalud vam trud svirači...
Hvala puno svima na live informacijama
Drugi kazan, kraj prvog i početak drugog bureta je krenulo jače, 50 stepeni.
Terali smo oba do 5 gradi. Sad pečemo treći, do 5 gradi na luli isto pa ćemo prepek na 68 stepeni da stajem prvo ćemo ga oprati naravno i neću poslušati njega i oca da dodam komine u kazan
iz prvoh je izašlo oko 17 litara, iz drugog skoro 20. Kaže da nisam loš što se tiče poređenja sa drugima kojima je pekao ove godine, kod njih je takođe slabije, ali je bilo i boljih ali ne zna koliko su šećera stavili što itekako ima uticaja, mom ocu je slično litara bilo ali je jača bila
Drugi kazan, kraj prvog i početak drugog bureta je krenulo jače, 50 stepeni.
Terali smo oba do 5 gradi. Sad pečemo treći, do 5 gradi na luli isto pa ćemo prepek na 68 stepeni da stajem
prvo ćemo ga oprati naravno i neću poslušati njega i oca da dodam komine u kazaniz prvoh je izašlo oko 17 litara, iz drugog skoro 20. Kaže da nisam loš što se tiče poređenja sa drugima kojima je pekao ove godine, kod njih je takođe slabije, ali je bilo i boljih ali ne zna koliko su šećera stavili što itekako ima uticaja, mom ocu je slično litara bilo ali je jača bila
