Poštovani pratioci foruma, iako sam obećao sebi da više neću pisati na forumu, trenutna situacija u kojoj se nalazi ceo naš sektor me je navela da vam se obratim, jer ionako nemam drugih kanala da doprem do šireg kruga proizvođača, osim emisije Plodno i rodno za koju priloge priprema kolega Tibor Petrik, koji ceo ovaj problem prati već nekoliko godina. Krenuću od 2018. godine, kada nas je sve zahvatila ova nevidjena katastrofa sa trulom repom. Na svom imanju sam te godine pretrpeo velike gubitke zbog gumoze i trule repe. Sledeće godine sam aktivno radio na pronalasku uzročnika, jer sam na osnovu analiza i nekih ogleda koje smo izvodili na Institutu, shvatio da naš problem nije trulež uzrokovana makrofominom, već nešto drugo. Radiće brojne analize i prateći simptome, zaključio sam da je primarni uzročnik gumoze fitoplazma, a da je trulež sekundarna. Kontaktirao sam dr Bojana Duduka i to smo dokazali i objavili u prestižnom američkom časopisu Plant disease 2020 godine. Potom smo pronašli iste simptome i probleme u svim zemljama Panonske nizije. Od 2021. godine smo radili na otkrivanju vektora fitoplazme. To istraživanje je završeno prošle godine i vektor odgovoran za epidemiju gumoze je cikada Reptalus quinqecostatus. Svi ovi ogledi su bili postavljeni u otvorenom polju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo i svima su bili dostupni da ih pogledaju. Rezultati su objavljeni u petom najcitiranijem časopisu na svetu Scientific reports. Zbog čega naglašavam nazive i podatke o ovim časopisima. Zato što ovaj problem nije lokalan, i zbog toga što je naša grupa istraživača u ovom trenutku najupućenija vezano za ovaj problem u celom svetu. Prošle godine smo prikupili podatke i iz Istočne Nemačke i taj rad nam je objavljen u časopisu Plant disease. U medjuvremenu smo objavili i rad gde smo dokazali da je makrofomina sekundarna. Svaki koren koji je bio zaražen makrofominom je bio pozitivan na fitoplazmu, što nije bio slučaj sa gumenom repom. One su samo bile pozitivne na fitoplazmu, odnosno nije se na njima razvila makrofomina.
Bolest intenzivno pratimo od 2020 godine. Ovo je četvrta sezona gde smo ispratili bolest od momenta zaraze do konačnog propadanja biljaka. Za ove četiri godine mnogo smo naučili, ali je i dalje dosta nepoznanica. Nažalost za ove četiri godine niko iz industrije šećera se nije aktivno uključio u naš rad na ovu temu i naša saznanja nisu došla do većeg broja proizvođača. Ne mogu da poreknem da su nam obe industrije i Sunoko i Hellenic sugar dali pismenu podršku prilikom konkurisanja za sredstva kod ministarstva nauke, kao i pomoć oko pojedinih analiza korena i lokacija gde se trulež javljala u proteklih nekoliko sezona, ali ništa više od toga.
Šta znamo o bolesti. Zaraza se dešava tokom juna i jula meseca kada cikade započnu svoj let, a prvi simptomi se obično javljaju početkom avgusta na obodima parcela, obično na jednom kraju. Javlja se žutilo listova koji polako nekrotiraju i biljke počinju da venu. U tom momentu pojavljuje se gumoza na samom repu korena koja se posle širi. Napredak bolesti isključivo zavisi od vremenskih prilika. U sušnim uslovima biljke brzo propadaju, dok u godinama kao što je ova zbog dobre kondicije u kojoj je bila šećerna repa simptomi su počeli da se javljaju tek krajem avgusta. Poslednji stadijum je trulež korena, koja je sekundarna.
Borba protiv ove bolesti je jako teška. Za sada smo tek ove godine postavili prve oglede vezane za kontrolu bolesti. Imali smo dva insekticidna tretmana nakon pojave cikada. Nažalost jedan deo parcele gde ispitujemo tolerantnost sorata je bio ne tretiran, tako da nismo tretirali celu površinu insekticidom. Ovakav tip ogleda je izuzetno nezgodan za postavljanje. Zaraza na našim ogledima je velika, ali postoji očigledna razlika između tretiranog dela i ne tretiranog. Ti rezultati će biti dostupni do kraja novembra meseca. Takođe uočena je razlika između sorata. U pitanju je samo atraktivnost ne i tolerantnost. Pojedine sorte su izuzetno atraktivne. Prošle godine je trulež u tom ogledu varirala od 20 do 80 posto. Napominjem da nema otpornosti, jer kada na polju nema izbora svaka sorta repe je odličan izvor hrane za vektora. Ovogodišnji rezultati će biti isto vrlo brzo analizirani i objavljeni.
Šta dalje? Imamo puno ideja, ali resursi i informacije sa šireg terena su nam skromni. Već sada osmišljavamo strategiju za postavljanje ogleda u 2024 godini. Nažalost par entuzijasta ne može samostalno da reši ovaj problem. Neophodna je puna saradnja istraživača, proizvođača šećerne repe i naravno onih kojima je rešenje ovog problema najvažnije prerađivača. Potpuno sam svestan da poljoprivredni proizvođači ovaj problem mogu rešiti na najjednostavniji način, a to je setva nečeg drugog umesto slatkog korena. Zaista mislim da bi to bila ogromna šteta za našu državu i mislim da je proizvodnja šećera strateško pitanje.
Trenutne aktuelnosti. Tokom ove nedelje smo prikupili uzorke iz Češke i Slovačke. U Slovačkoj su posebno ugroženi pojedini delovi zemlje, kao i kod nas. Kontaktirale su nas kolege iz Agrane i iste probleme imaju i u Madjarskoj i u Rumuniji. Najverovatnije tokom iduće nedelje će nam poslati njihove uzorke na analizu. Ovo je samo još jedan pokazatelj koliko je cenjen naš rad u Evropi.
Slike koje ćete sada videti su iz Slovačke i Češke. Poslednje dve slike su slike naših ovogodišnjih ogleda iz kaveza. Sva propala repa je bila u kavezu sa vektorima, dok je zelena repa bila u kavezu bez vektora.
Na kraju da zaključim. Svako ko i dalje tvrdi nakon naših rezultata, da je makrofomina naš glavni problem, radi protiv celokupne industrije. Zbog takvih ljudi mi smo izgubili milione i milione evra. Dosta ljudi sa foruma me zna i privatno. Neću biti skroman i biću slobodan da napišem da sam najbolji u ovom poslu u Srbiji, a mislim i u istočnoj Evropi. Radim sa najboljim istraživačem na celom svetu u pogledu fitoplazmi dr Bojanom Dudukom. Mislim da uz pomoć svih ostalih u industriji možemo da dodjemo do održivog rešenja i držanja bolesti pod kontrolom. Naravno ovo neće doći preko noći, jer iz godine u godinu vidimo koliko je ova bolest nepredvidiva.
